Odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa doc. dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, kopredsednici ovog tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručuju povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.
Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.
Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla 3.000 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona, a uvezla za 11.000.000 evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU – Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, ali i iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije.
-Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7.000.000 dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, postići će željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način, počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge, poručuje Krkobabić.
Proizvodnja cveća u Srbiji skoncentrisana je oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 hektara. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet kao što su ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole i kale. Proizvodnja se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263, a zaštićenog prostora 119 hektara, što čini nešto više od pet odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji. Glavni proizvodni centri cveća su Beogradski region, Mačvanska oblast-Šabac, Moravička oblast-Čačak, Rasinska oblast-Varvarin, Kruševac i Šumadijska oblast-Kragujevac.
U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju, a najveće površine zauzimaju ruže.
Najviše sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.
-U zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita. U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina, najčešće od 200-400 i retko do 1000 kvadratnih metara. Cena plastenika zavisno od tipa je od 10 do 20 evra po kvadratnom metru, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 uz obezbeđeno grejanje. Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra, u proizvodnji sezonskog rasada, dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje, naglašava dr Ana Vujošević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra.
-Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi, ne računajući sadni materijal, 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra, uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine, kaže dr Jonel Subić.
Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva dok dr Ana Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.
Jasna Bajšanski
