Насловна ВЕСТИ Цвећарство – посао који цвета целе године

Цвећарство – посао који цвета целе године

14

Одговарајући на питања заинтересованих за улагање у цвећарство, а после консултација са доц. др Аном Вујошевић, чланом Националног тима за препород села Србије и стручњацима Института за економику пољопривреде у Београду, које предводи др Јонел Субић,  копредседници овог тима министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић поручују повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да улагање у цвећарство може да буде исплативо.

Гајење цвећа је високоинтезивна производња, која не захтева велике површине, али битан предуслов су знање и организација укупне производње и продаје. Захваљујући тражњи током целе године, производња цветног и декоративног садног материјала последњих година бележи изразити развој. Приметан је све већи интерес појединаца за производњу цвећа на мањим поседима у оквиру својих породичних домаћинстава. Обим годишње производње износи око 2.500 тона и не подмирује потребе домаћег тржишта.

Индустрија цвећа у свету је грана у којој трговинска размена износи око 200 милијарди долара, са стопом раста и до 10 процената. У 2019. годину Србија је извезла 3.000 тона цвећа и украсног биља у вредности 4,15 милиона, а увезла за 11.000.000 евра. Руже, каранфиле и гладиоле плаћене су пет милиона долара, семе и садни материјал 2,8, остало цвеће три милиона долара и украсно грање пола милиона долара. Највеће учешће у извозу за 2019. годину имала је група живо цвеће, а најзначајнији је био извоз ружа. Највише цвећа увози се из земаља ЕУ – Холандије, Италије, Белгије, Мађарске, али и из Кеније, Турске, Еквадора и Колумбије.

-Чињеница да је Србија прошле године платила 7.000.000 долара за увоз цвећа које могу да произведу удружени домаћини у Србији, уз примену домаће науке, велики је мотив да се боље организујемо, подигнемо производњу и уштедимо велики новац који дајемо за увоз цвећа. Произвођачи цвећа, као и сви други пољопривредници у Србији, постићи ће жељени резултат само ако се удруже. Само тако ће бити уважени на прави начин, почев од коришћења разних погодности локалне самоуправе до подстицајних средстава републичке Владе. Удруживање даје истинске одговоре на све економске и друге изазове и зато препоручујемо и произвођачима цвећа да се удруже у специјализоване цвећарске задруге, поручује Кркобабић.

Производња цвећа у Србији сконцентрисана је око већих градова и њом се бави око 2.125 газдинстава на укупној површини од 382,24 хектара. Доминира производња расада сезонског цвећа, као и производња неких врста погодних за резани цвет као што су руже, хризантеме, љиљани, гладиоле и кале. Производња се организује и на отвореном пољу и у заштићеном простору. У 2016. години површине отвореног простора на којима се узгајало цвеће износиле су 263, а заштићеног простора 119 хектара, што чини нешто више од пет одсто укупних површина под заштићеним простором у Србији. Главни производни центри цвећа су Београдски регион, Мачванска област-Шабац, Моравичка област-Чачак,  Расинска област-Варварин, Крушевац и Шумадијска област-Крагујевац.

У заштићеном простору доминира производња расада сезонског цвећа. На отвореном пољу, најзаступљенија је производња ружа, гладиола, хризантема, кала и љиљана. Површине под овим културама из године у године варирају, а највеће површине заузимају руже.

Највише садног материјала увозимо за лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, а од резаног цвећа највише увозимо руже, орхидеје, хризантеме и љиљане. Највише извозимо резано цвеће, пре свега руже.

-У зависности за коју врсту цвећа се произвођач опредељује, враћање инвестиције би могло да се очекује за 3-5 година. У зависности од одабраних врста, разликују се и производни објекти, па су тиме и улагања различита. У објектима заштићеног простора, производња цвећа обавља се у малим серијама, јер се ради о објектима малих површина, најчешће од 200-400 и ретко до 1000 квадратних метара. Цена пластеника зависно од типа је од 10 до 20 евра по квадратном метру, затим 30-40 евра, па све до 70 уз обезбеђено грејање. Цена репроматеријала зависно од изабраних врста износе минимално 2000 евра, у производњи сезонског расада, док би неке саксијске културе, које се убрајају у сезонски расад, биле и скупље, наглашава др Ана Вујошевић са Пољопривредног факултета у Београду.

Према прорачуну Института за економику пољопривреде у Београду, модеран холандски стакленик на једном хектару може да се изгради улагањем 1,3 милиона евра.

-На основу аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова у производњи руже у модерном стакленику на хектару се може очекивати 1,8 милиона цветова и приход од 576.000 евра, док су трошкови 375.000 евра и још 175.000 евра прве године за супстрат и садњу. Може се очекивати бруто зарада од 201.000 евра. У гајењу гербера са очекиваних 1,3 милиона цветова на хектару, очекивани приход износи 559.000 евра, док су трошкови, не рачунајући садни материјал, 375.000 евра. Очекивана бруто зарада износи 184.000 евра годишње. У производњи кале са очекиваних 1,1 милиона цветова на хектару, очекивани приход је 286.000 евра, а укупни трошкови износе 239.400 евра, уз 55.000 евра за садни материјал прве године, каже др Јонел Субић.

Програми едукације произвођача представљају веома важан сегмент унапређења производње цвећа у Србији. Академик Драган Шкорић предлаже већу заштиту домаћих произвођача цвећа и оснивање Научног института за производњу цвећа, који би био снажан подстицај повезивања науке и праксе, повећању производње и смањивању увоза. Млади стручњаци за цвеће у оквиру тог института били би упућивани на специјализацију у Холандију и друге земље, како би се повећали научноистраживачки потенцијали Србије и подигао квалитет у области цвећарства док др Ана Вујошевић истиче да је корисно организовати берзу за промет цвећа, чиме би се обезбедила сталност понуде, промета и тражње.

Јасна Бајшански