Kada se u kasno proleće ukloni povrće iz jesenje i ranoprolećne setve, ti delovi bašta i njiva ne treba da ostanu prazni, kako se ne bi ostavio prostor korovu za bujanje ili suncu da nemilosrdno prži golu zemlju kojoj u tom periodu uvek nedostaje vlage.
Cvekla je dvogodišnja biljka koja ima izražen zahtev prema toploti i nije otporna na mrazeve. To ne znači da joj prija letnja žega. Visoke temperature podstiču stvaranje velikih listova, a to se dešava na uštrb razvoja korena zbog kojeg se gaji. Istini za volju, u ishrani se može koristiti i list cvekle, ali se to retko radi, jer je u njemu visok sadržaj oksalne kiseline.
Plitka obrada i brza priprema
Koren cvekle može biti različitog oblika, veličine i boje (crvena ili ljubičasta) koju joj daju antocijan, betacianin i betaksantin.
Da bi se proizvela cvekla dobrog kvaliteta, treba joj obezbediti optimalnu količinu svih makroelemenata, a prvenstveno kalijuma u lako pristupačnom obliku. Kada se gaji kao drugi usev često se uočava nedostatak bora, posebno kada je leto bez padavina i nema uslova za navodnjavanje. Da su biljke gladne bora pokazuju crne pege na listovima i korenu.
Na lakim peskovitim zemljištima, primenjuje se kombinovano đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima (NPK). Na plodnijim nije neophodan stajnjak ali je za cveklu bolje da dođe na parcelu na kojoj je prethodni usev đubren njime. Mineralna NPK đubriva se unose u dva navrata – dve trećine pred osnovnu obradu i jedna trećina pred predsetvenu pripremu zemljišta, dok se azotna đubriva koriste za prihranu.
Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskim materijama. Pogodna su aluvijalna i černozem, dok se na teškim, zbijenim zemljištima koren teško „probija„ u dublje slojeve pa postaje kriv ili račvast. Ovo povrće je osetljivo na kiselost zemljišta. Najviše joj odgovara pH vrednost od 6,5 do 7,0. Na kiselim zemljištima prinos je mali, a kvalitet pogoršan.
Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom, a obavlja se odmah po skidanju prvog useva. Kao naknadni (postrni) usev gaji se posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa, ječma pa i pšenice, a optimalan agrotehnički rok je od 1. do 15. jula. Pokazalo se da je kvalitet korena cvekle bolji iz letnje nego prolećne setve, jer joj više prijaju letnji klimatski uslovi. Dobro podnosi nedostatak vlage ali ne u dužem vremenskom periodu. Ne podnosi prekomernu vlažnost i zbijena zemljišta, jer u njima dolazi do deformacije korena. Za postrnu, odnosno letnju proizvodnju neophodno je da postoji mogućnost navodnjavanja.
Piše: Dipl. inž. Slavica Kodžopeljić, PSS služba Agroznanje u Zaječaru
Foto: Vecteezy
