Jedna izuzetno lepa biljka nežnih ljubičastih cvetova poslednjih nekoliko godina postala je izuzetno popularna. To je Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae). Poznata je i kao cvet feniks, a ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović. Jedna od njenih glavnih karakteristika je što potpuno suva, uz malo vode, ponovo oživi i procveta. Kad je u našoj zemlji 11. novembar ustanovljen kao državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, osmišljeni simbol u čast pobede je postala Natalijina ramonda. U znak sećanja na trijumfalni put srpske vojske od 1914. do 1918. godine, po ugledu na druge narode, na dan praznika i nekoliko dana pre njega građani Srbije ističu amblem cveta na reverima (prišiven na preklopljenu zeleno-crnu traku). Posebna simbolika ogleda se u tome što se ovaj cvet može naći na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište čuvene bitke naših vojnika u ovom ratu.
Natalijina ramonda je endemska biljka iz porodice Gesneriaceae. Ostatak je suptropske flore Evrope i Mediterana. Veoma je slična biljci Ramonda serbica, za koju se smatra da se od Ramonde nathalie odvojila u samostalnu vrstu poliploidijom tokom tercijara, koji je bio izuzetno važan period u istoriji naše planete. U toj geološkoj eri, pre otprilike 65 miliona godina, formirale su se i savremene porodice cvetnica i naše ramonde. S afričkog kontinenta prešle su na evropski. Iako je Zemlja prošla kroz mnoga ledena doba, naša biljčica Natalija nije se dala. Uspela je da opstane baš ovde, na našem delu brdovitog Balkana, da dočeka 2012. godinu i bude proglašena za simbol sećanja na Prvi svetski rat. Lepo je setiti se, a još lepše ne zaboraviti! Ovu biljku je u okolini Niša 1884. godine otkrio Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana, pasionirani botaničar koji ju je s Josifom Pančićem opisao i nazvao po jednoj od najlepših žena u to vreme, kraljici Nataliji Obrenović.
Ramonda nathaliae je višegodišnja zimzelena biljka snažnog rizoma. Listovi su joj skupljeni u prizemnu rozetu eliptično jajastog oblika, s izraženom lisnom drškom. Po obodu su pravilno i sitno nazubljeni. Na gornjoj strani ima smeđe dlačice, a s naličja i na lisnoj dršci dugačke i smeđkaste. Cvetna drška izlazi iz centra rozete i visoka je desetak centimetara, s nekoliko ljubičastih cvetova tanjirastog oblika narandžaste osnove.
Raste u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara u našoj zemlji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Zbog nekontrolisanog branja i sakupljanja za herbarske zbirke i prenošenja u botaničke bašte, zakonom je zaštićena kao prirodna retkost.
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
