Jesen je pravo vreme da svoje terase, balkone i dvorišta ukrasimo biljkama koje mogu da izdrže hladnije dane, a među njima posebno mesto zauzima vresak. Ovaj dekorativni zimzeleni žbun, koji se u ovo doba godine najčešće može pronaći u saksijama, karakterističan je po sitnim cvetovima i tome što i tokom hladnijih meseci zadržava svoju dekorativnost.
Kako objašnjava Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča, postoji razlika između vresa koji raste u prirodi i vrste koja se najčešće gaji kao ukrasna biljka.
– Vres, odnosno vresak, jeste zimzeleni žbun. Postoje dve vrste koje se razlikuju, onaj koji raste po šumama i ovaj zimzeleni koji se koristi za saksije. To je takozvana kaluna, rod kaluna, koja se sada najviše sadi u saksijama i cveta od avgusta do prvih mrazeva – kaže Radosavljevićka.
Iako na prvi pogled može da podseti na četinarske biljke, vresak je specifičan upravo po tome što, pored karakterističnih igličastih listova, daje i cvetove. Posebno je zanimljiv zbog toga što cvet može da zadrži i tokom zime.
– Voli kiselo zemljište i blagu senku. Taj cvet zna da se zadrži i tokom zime. Kada cveta u proleće, vresak je i medonosan, pa ga posećuju pčele – objašnjava naša sagovornica.
Ipak, iako privlači pčele, vresak nije biljka od koje se pravi značajna količina meda. Njegov značaj u tom periodu više je u tome što pčelama i drugim oprašivačima pruža izvor hrane.
Kada je reč o nezi, vresak nije naročito zahtevan, ali je važno obezbediti mu odgovarajuće zemljište. Posebno mu prija kisela sredina, a pH vrednost zemljišta trebalo bi da bude ispod 5,5.
– Nije mu potrebno puno nege. Važno je samo da zemljište u koje se sadi bude kiselo, da pH bude negde ispod 5,5. Ne odgovara mu neutralno zemljište, već baš kiselo, kako bi lepo uspevao.
Vresak je zbog svog izgleda posebno pogodan za jesenje i zimsko uređenje prostora. On se sada uglavnom uvozi i nalazi se po cvećarama u manjim saksijama, ali stručnjaci preporučuju da se nakon kupovine presadi u nešto veću posudu, kako bi biljka imala dovoljno prostora za razvoj i postala raskošnija.
Vresak se može pronaći i u prirodi, naročito u planinskim krajevima, gde mu odgovara kiselo zemljište karakteristično za područja četinarskih šuma. Ima ga najviše na Divčibarama i na Tari.
Iako vresak može da bude i prilično visok žbun, vrste koje se najčešće prodaju u cvećarama i koriste za ukrašavanje terasa i dvorišta uglavnom su niske, patuljaste forme.
– Neke varijante mogu da dosegnu visinu i do metar i po, pa čak i dva metra. Ali ovaj koji mi uzgajamo i koji se kod nas najviše nalazi po cvećarama jeste patuljasta vrsta, zapravo prekrivač. On je u svakom slučaju mnogo manji – 0objašnjava naša sagovornica.
Za lep i uredan izgled biljke važna je i rezidba. Vresak se preporučuje orezati u proleće, nakon cvetanja, čime se podstiče njegov dalji rast i održava kompaktan i dekorativan oblik.
Zahvaljujući otpornosti, zimzelenom lišću i cvetovima koji dugo ostaju na biljci, vresak je tako odličan izbor za sve one koji žele da i tokom jeseni i zime imaju živu i dekorativnu biljku na terasi, balkonu ili u dvorištu.
Dijana Maksimović
