Suncokret ovih dana prodaju po rekordnim cenama, za 56% višim u odnosu na prošlu godinu. Da li će poskupeti i drugi proizvodi i koji? Od čega to zavisi?
O ovoj temi oglasili su se Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i broker Branislav Jorgić.
– U tržišnoj ekonomiji je sve legitimno – cilj trgovca je da zaradi, cilj potrošača je da kupuje po što nižoj ceni. Država je tu da samo omogući da tržište funkcioniše na zadovoljavaći način. Moramo da vodimo računa da se poštuju pravila tržišne privrede, da se poštuje zakon. Država može da interveniše, samo što mi u Srbiji mislimo da ona treba da propisuje cene, to ne može. Mi smo robne rezerve uništili, država se lišila dobre uloge koju je mogla da ima – ocenio je profesor Savić.
Jorgić napominje da smo deo globalnog tržišta i da moramo da vodimo računa šta se na tom polju dešava.
– Imali smo ozbiljniji rast cena ulja, ispražnjene su rezerve… Očekujem poskupljenje. Žetva je u toku – kod nas je rod nešto slabiji, ugovaraju se cene od 55 dinara po kilogramu, prošle godine je to bilo 35 dinara, inputi proizvođača su veći – priča broker.
Ljubodrag Savić govorio je i o formiranju cene mesa.
– Ne treba zanemariti činjenicu da postoje velike, dominantne kompanije koje utiču na cenu, a one najčešće ne koriste domaće meso. Time gube i primarni proizvođaći i potrošači – naglasio je on.
Profesor naglašava da robne rezerve mogu da „peglaju razliku“, te da je bivša SFRJ dobro koristila taj mehanizam, a da smo se mi odrekli toga.
Prema Jorgićevim rečima, uzrok porasta cena sirovina jeste i činjenica da su tokom pandemije odštampane velike količine para, pre svega u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
– Mi smo prošli kroz inflaciju devedesetih godina i znamo šta to znači. Druga stvar je da imamo i povećanu tražnju za sirovinama – stanovništvo se uvećava, standardi rastu… Ne očekujem da će u narednih par godina doći do bitnijeg pada cena namirnica – navodi on.
Izvor: B92
Foto: Pixabay
