Daikon ili dajkon rotkva po obliku korena liči na ogromnu šargarepu bele boje, a biološki pripada porodici senfa. Poznata je i pod nazivima japanska rotkva, kineska repa ili mulang. U azijskoj kuhinji je jedna od osnovnih namirnica, a sudeći po uslovima i načinu gajenja, uspeva i na našim prostorima, ali se gaji tek u malim količinama.
Latinskog naziva Raphanus sativus L. var. Longipinnatus, reč daikon u prevodu sa japanskog znači „veliki koren“. Može da naraste od 30 do 50 centimetara, dok je njegov prečnik od 5 do 10.
Pogoduju joj senovite pozicije
– Većina sorti u svetu su bele boje. Postoje zeleni varijeteti. Meso im je čvrsto i hrskavo, i u preseku po konzistenciji podsećaju na naše crvene rotkvice ili rotkve. Blagog su ukusa i nešto aromatičnije od rotkvica koje su odomaćene kod nas. Mogu da se jedu sveže, kuvane, pohovane ili ukiseljene – kaže Violeta Petrović Luković, mr agronomije iz Kragujevca.
Daikon rotkva jednogodišnja biljka, koja pripada familiji kupusnjača, seje se direktno u zemlju od juna do avgusta. Traži iste uslove gajenja kao i ostale kupusnjače. Ranija setva od optimalne bi dovela do toga da biljka svu snagu usmeri u stvaranje cvetnog stabla umesto korena. Zbog toga je pogodna kao postrni usev. Seje se u redove. Ne podnosi presađivanje. Na istoj parceli se gaji posle tri do četiri godine.
– Ova biljka razvija bujnu lisnatu masu, pa bi razmak između leja trebalo da bude kao kod domaće rotkve, oko 60 centimetara. Seme se polaže na dubinu od 1,5 centimetara – kaže Petrović Luković.
Daikon može da se seje u različitim vremenskim intervalima i godišnjim dobima, osim zime, ali pojedini termini nose rizike. Ako se poseje u kasno leto, koreni mogu da se vade pre prvog mraza. U toplijim klimama uspeva ako je posejan i u rano proleće. Međutim, ovaj termin ima nedostatke. Velike vrućine izazivaju neplodne cvetove, te će i prinos biti manji. Ne seje se na parcelama koje su direktno izložene suncu, već mu pogoduju blaga osunčanost i senovite pozicije. Voli propusnu, humusnu zemlju, neutralne do blago kisele pH vrednosti.
Ne traži prihranu, samo ponekad vodu
Stiže na berbu u intervalu od 45 do 70 dana nakon setve. Prema tome treba i planirati setvu, kako bi se koreni izvadili iz zemlje pre mraza. Biljke se proređuju, ako je setva bila previše gusta, i to kada dostignu visinu od desetak centimetara. U sušnim periodima traži redovno zalivanje, kako krtola ne bi bila sunđerasta. Mera vode mora biti precizna, jer višak vlage dovešće do truljena korena. Pokorica oko biljke mora da se razbija i zasad bi trebalo redovno čistiti od korova.
U razvoju biljka ne traži prihranu, pogotovu ne azot, jer će pospešiti stvaranje bujnih lisnih rozeta na račun razvoja korena. Ukoliko se na korenu pojave tamne mrlje, to je znak da je zemljište zatrovano i nije bezbedno za uzgoj bilo kog povrća i voća.
Koren japanske rotkve je spreman za jelo u oktobru ili novembru, ako je u pitanju postrni usev. Podnosi temperaturu do minus pet stepeni i može se ostaviti u zemlji, kako bi što duže ostao svež. Korenje se iz zemlje najbolje vadi ašovom ili vilama. Na tamnom i suvom mestu koren može da se čuva najduže šest meseci, a u frižideru do dve nedelje.
– Različite sorte daikon rotkvica gaje se i u Srbiji, ali se uglavnom radi o hobistima koji iz znatiželje seju sasvim male količine. Uzgaja se za ishranu, ali je malo poznato da može da se koristi kao jesenji i zimski pokrovni usev. One inače pomažu poljoprivrednicima u kontroli erozije zemlje i doprinose boljoj strukturi tla. Ovo povrće svojim velikim korenom zbijena zemljišta čini rastresitijim – navodi Violeta Petrović Luković.
Japanska rotkva se gaji zbog korena bogatog probavnim enzimima. Dobra je za detoksikaciju organizma, podstiče rad bubrega i žuči. Obiluje vitaminima C, B1, B3, B6, kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, bakrom, folatima i gvožđem. Niskokalorična je namirnica sa malo ugljenih hidrata. Osim korena lekoviti su i jestivi mladi listovi.
Piše: Biljana Nenković
