I ove godine je u Srbiji posađeno manje kromira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i takozvani hobisti, nastavili su sa smanjenjem površina ili izlaze iz proizvodnje. To znači da će i ove godine Srbija u velikoj meri biti zavisna od uvoza. Visoke maloprodajne cene krompira imaju direktan uticaj na sve veću potrošnju zamrznutog popuprženog pomfrita, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci bio preko 27.500 tona. Vremenske prilike su podstakle proizvođače u ravničarskim područjima da započnu sadnju već od polovine marta, i ona je završena uglavnom oko 10 aprila, što je znatno ranije od uobičajene prakse. Taj krompir je sada visine 30-40 cm, a na nekim njivama već sklapa redove.
Prilično suvo proleće je u nekim regionima do sada zahtevalo da se radi 5-7 navodnjavanja. Mnogi proizvođači nisu imali dobru procenu za potrebu navodnjavanja ili novac za gorivo, pa će sigurno izgubiti deo roda. I u brdsko-planinskim područjima je nastavljen trend smanjenja proizvodnje, a sadnja je takođe obavljena ranije za oko 10-15 dana.
Iz Evrope još nemamo zvanične i precizne podatke o zasađenim površinama, ali su procene da su sve zemlje smanjile proizvodnju u odnosu na prošlu godinu. Kod vodećih zemanja proizvođača procena je da je najveće smanjenje u Belgiji (za možda 12% u odnosu na 2025. godinu, odnosno 5-6% manje od petogodišnjeg proseka). Proizvodnja u Belgiji je uglavnom namenjena za preradu u pomfrit. Sve tradicionalno deficitarne zemlje u EU smanjile su površine za proizvodnju konzumnog krompira. U većini zemalja EU sadnja je takođe obavljena ranije, krompir je uglavnom u porastu 10-20 cm. Jak toplotni talas u prethodnih 10-ak dana je sa severa Afrike išao preko zemalja pored Atlantika do Velike Britanije i Srednje Evrope, tako da je sigurno je ostavio posledice na sve useve. Nema sumnje da će vodeće zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) tradicionalno imati višak krompira, ali je teško do avgusta dati prognozu o rodu i cenama.
– Srbija će sigurno imati potrebu za ponovni uvoz od oko 40.000 tona, i moramo raditi na tome da se u jednom periodu zaštitimo sezonskim prelevmanom od niskih cena iz uvoza, koji može biti i sa Zapada i iz Belorusije. U decembru 2025. pokrenuli smo razgovor o saradnji sa trgovinskim lancem Lidl Srbija o podsticanju potrošnje domaćeg krompira. Potrebno je podstaći i naše potrošače da značaj kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda, jer bez osećaja značaja njihove lojalnosti prema robi domaćeg porekla ne možemo očekivati pozitivan pomak. Ministarstvo trgovine treba da kontroliše da se na deklaracijama jasno pokaže koji poljoprivredni proizvodi su poreklom iz uvoza – ističu iz Udruženja za krompir Srbije.
