Vranjska PSSS svake godine na imanjima individualnih poljoprivrednih proizvođača podiže nekoliko oglednih polja pšenice. Setvu poslednjeg, u ataru sela Gornje Žapsko, obavila je posle optimalnog roka, ne zato što to nisu mogli da završe na vreme, već zato što im sve semenske kuće nisu dostavile seme na vreme.
Samu setvu obavio je poljoprivredni proizvođač Danijel Mihajlović koji je istakao da je imao povoljne uslove za pripremu zemljišta i da je tom prilikom zaorao 300 kilograma tri šesnaestice po hektaru, 150 kg uree i 200 kilograma GO2.
– Vreme nam ide na ruku tako da se nadam najboljem – kaže Danijel koji je ove jeseni povećao proizvodnju pšenice za jedan hektar.
Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo, pak dodaje da je u setvi povećana setvena norma za deset posto, kako bi se prilikom nicanja dobila klijavost od 450 klijavih zrna po metru kvadratnom. Vlage u zemljištu ima dovoljno, tako da se uz povoljne dnevne temperature može u narednih desetak dana očekivati klijanje pšenice.
– Najbolje bi bilo da zasejana pšenica uđe u zimski period u fazi jednog ili tri lista. Međutim, ako se to desi sa dva može postoji opasnost da usled niskih temperatura da dođe do izmrzavanja jer biljka nije završila sve fiziološke procese – pojašnjava Lazović Đoković.
Ona ističe da učestale kiše prekidaju setvu pšenice, tako da je sasvim izvesno da će poljoprivredni proizvođači morati da seju van optimalnog roka, a što bi moglo uticati na smanjenje prinosa. Osnovni razlog smanjenja prinosa, usled setve van optimalnog roka, jeste upravo skraćenje vegetacije. To donosi usporeni rast korena, koji ostaje plići, smanjuje se ukupno i produktivno bokorenje, biljke imaju manje vremena za formiranje potencijala za prinos (manji broj klasića u klasu), manja im je i fotosintetički aktivna površina, a u kritične faze formiranja i nalivanja zrna ulaze krajem juna i početkom jula.
– Pravovremena setva omogućuje normalan predzimski razvoj, dobro ukorenjavanje i dobru pripremu za prezimljavanje. Biljke treba da su dobro razvijene, sa najmanje tri lista na glavnom stablu ili da su u početku faze bokorenja jedan do dva bočna izdanka.
– Poslednjih nekoliko godina, sa razvojem modernijih sorti koje su prilagođenije novonastalim klimatskim promenama, pojedine kompanije preporučuju pomeranje početka optimalnog roka na 10. oktobar. A kao kraj tog roka može se tolerisati i prva nedelja novembra – podvlači na kraju Lazović Đoković i poručuje ratarima da u setvi koriste sejalicu. To je najbolji način setve jer se seme u zavisnosti od postojeće vlage u zemljištu ubacuje na dubini od tri do pet cm, tako da ne ostaje na površini i ima ujednačeno nicanje, klijanje i ne dolazi do visenja korenčića koji može tokom zime i da izmrzne.
Tekst ifoto: Gordana Nastić
