U porodičnom gazdinstvu Jovanović iz sela Venčane kod Aranđelovca pravi se klasična zimnica, ali često vole da odu korak dalje i pripreme neočekivani delikates. Tako je ove zime iz njihove kuhinje izronilo slatko od slanine.

Vlada Jovanović je po zanimanju električar i radi u Kolubari. Prvo je bio ispomoć supruzi u pripremi zimnice, a zatim je postao inovator sadržaja u teglama i flašama. Jovanovići prave vino sa borovnicama, ostavljalju žuti paradajz, a zeleni ajvar. Peku šljivovicu, ali prave domaći džin i pelinkovac.

„Ove zime došli smo na ideju da ponudimo slatko od slanine. Zove se slatko. Evo i zašto! Malo je slano, ali i sladi. Od slanine ništa loše ne može da bude“, kaže Vlada.

Za recept je, kaže, malo guglao na internetu, malo se raspitivao, jer ovo nije neki od tradicionalnih recepata, i odlučio da nasecka prvu slaninu u tiganj.

„Slanina se proprži, pa se izvadi iz tiganja. U istopljenu masnoću dodao sam crni i beli luk, paradajz i pastu od paradajza, zatim žuti šećer i domaće jabukovo sirće. Slanina se vrati, pa kad se sve lepo ukrčka, sipa se u vruće tegle. Nema pasterizacije, niti bilo kakvog konzervansa. Ja sam dodao i malo čili sosa da bude blago ljuto. Ovo slatko ponudićemo kupcima na sajmovima i bazarima, pa ćemo videti i čuti utiske. Meni se sviđa“, kaže Vlada Jovanović.

On predlaže slatko od slanine kao dodatak pečenju, roštilju, a može da se maže i na hleb.

A, kad se isproba slatko od slanine, može da se degustira domaći džin. U teglama kod Jovanovića, osim klasične slano-slatke zimnice, koja je sva odreda bez konzervansa, može da se proba i marinirana bukovača i borovnice u vinu. Ima ukupno 50 vrsta zimnice i napitaka.

„Počeli smo sa pravljenjem zimnice tako što svoje borovnice i jagode nismo hteli da prodajemo nakupcima i zavisimo od njih. Neke plodove skupljamo u prirodi, a ono što nemamo uzimamo od proverenih ljudi. Ubrzo sam se priključio Udruženju žena „Orašac“ i postao njihov punopravan član. Imamo svoju onlajn prodavnicu malih proizvođača, idemo zajedno na sajmove i sve se pretvorilo u jednu zanimljivu avanturu“, kaže Vlada.

Džin je napravio tako što je recepte tražio na internetu, ali mu je na kraju pomogao prijatelj iz Švajcarske, koji je dežurao pored kazana za pečenje. Jer, džin se pravi kao i svaki drugi alkoholni destilat. U osnovi njegovog džina su jabuka i kleka, a dodao je 11 travki, među kojima su hajdučka trava, majčina dušica, sveža i suva borovnica sa našeg podneblja, ali i kardamon, kim, korijander, anis.

„I za džin su mnogi bili skeptični, dok ga nisu probali. Na kraju im se svideo. Nadam se da će tako biti i za slatko od slanine“, kaže Vlada.

Tekst: Biljana Nenković

Foto: Biljana Nenković i Vlada Jovanović