PSS “Institut Tamiš” iz Pančeva zajedno sa Semenarskom asocijacijom Srbije, a pod poroviteljstvom Ministarastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede završilo je projekat u čijem fokusu je bila upotreba sertifikovanog semena. Naziv projekta je “Kreiranje strategije povećanja upotrebe sertifikovanog semena u Republici Srbiji i podizanje svesti poljoprivrednih proizvođača o značaju korišćenja sertifikovanog semena, proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, uz poštovanje principa održivosti, predavač
Kako kaže dipl.inž. Maja Sudimac iz PSS „Institut Tamiš“ iz Pančeva, poljoprivredni proizvođači nesertifikovano seme koriste veoma često i iz njihovog ugla to je vid smanjenja troškova proizvodnje, ali to je samo kratkoročna dobit. Ovaj projekat govori o dugoročnim posledicama koje moraju biti sagledane sa svim kvalitetima i vrednostima koje nosi sertifikovano seme.
Projekat je započet anketom koja govori o strukturi uključenih gazdinstava, koliko anketiranih proizvođača koristi sertifikovano seme ili ono sa tavana kod proizvodnje određene biljne vrste – pšenice, soje i lucerke. Anketom je obuhvaćeno 2.101 gazdinstvo. Najveći broj anketiranih gazdinstava obrađuje do 50 hektara zemlje kada je o pšenici reč, a dominirala su gazdnistva sa manje od 5 hektara i 5-10 hektara obradive površine. Rezultati ankete pokazuju da 62,5 odsto gazdinstava od ukupnog broja uzoraka koriste 100 odsto sertifikovano seme pšenice i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju 50-100 hektara, 4,4 odsto poljoprivrednika uopšte ne koristi sertifikovano seme, i to su poljoprivrednici iz kategorije do 10 hektara, odnosno manje od 5 hektara. Od ukupnog broja gazdinstava koja obrađuju više od 100 hektara, polovina koristi 100 odsto sertifikovano seme.
Kod gazdinstava koja koriste seme sa tavana 87,1 odsto seje sopstveno proizvedeno seme, dok 18,3 odsto kupuje seme sa tavana. U ovo istraživanje uključeni su svi regioni Republike Srbije.
-U istraživanju setve soje, pomogle su nam kolege i kolegenice iz ostalih savetodavnih službi, najviše anketiranih bilo je u kategoriji proizvođača koji obrađuju do 50 hektara, a domonirala su domaćinstva sa 11-50 hektara površine. Više od polovine, odnosno 52,3 odsto gazdinstava, koriste 100 posto sertifikovano seme soje, i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju do 50 hektara, dok 11,2 odsto uopšte ne upotrebljava sertifikovano seme i to su poljoprivrednici iz kategoriji 5-50 hektara ili više od 100 hektara. Najveći broj gazdinstava koja obrađuju više od 100 hektara koristi 21,4 odsto sertifikovanog semena, a veoma mali broj u potpunosti. Sopstveno seme koristi 82,7 odsto poljoprivrednika, a ostatak kupuje seme sa tavana, objašnjava Sudimčeva.
Kada se govori o lucerki, ona kaže da je najveći broj anketiranih domaćinstava bio u kategoriji 11-50 hektara, a 75,6 odsto njih izjasnilo se da koristi sertifikovano seme i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju više od 50 hektara. Iz kategorije 5-50 hektaa 13,4 odsto proizvođača uopšte ne koristi sertifikovano seme. Kod gazdinastava koja upotrebljavaju seme sa tavana 43,3 odsto koristi sopstveno seme, dok čak 56,7 kupuje seme sa tavana.
Ove godine u ogledu je bilo 117 hibrida kukuruza. Sve ono što je u našoj zemlji prisutno na tržištu ili će biti prisutno kao potencijalno interesantna sorta, na oglednom polju se nalazi u okviru makroogleda. Poljoprivredni proizvođači mogu videti njihove osobine u toku proizvodnje kao i rezultate objavljene u biltenu, počev od prinosa do svih drugih parametara kvaliteta.
Ove godine postavljen je ogled koji je trebalo da pokaže razlike između setve sertifikovanog i nesertifikovanog semena soje. Analizorani su visina do prvog sprata, visina cele biljke, broj mahuna i broj zrna, odnosno prosečna vrednost svih ispitivanih parametara između sertifikovanog i nesertifikovanog semena. Sve je išlo u korist deklarisanog semena. Statistički značajne vrednosti pokazale su da su razlike bile u broju spratova na lokalitetu Pančevo i broju zrna na lokalitetu Kać. Značajna razlika postoji u i u sadržaju ulja u korist deklarisanog semena. Masa 1.000 zrna takođe pokazuje značajnu razliku između deklarisanog i nedeklarisanog semena.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
