Sremuš ili, kako ga još zovu, medveđi luk, divlji luk, cremoš (Allium ursinum) je višegodišnja biljka iz porodice lukova (Alliaceae). Naime, veruje se da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proleće je najdelotvorniji, savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu.
Za ovu biljku je dokazano da ima neverovatna lekovita svojstva. Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski i pomaže da rane brže zarastaju.
Podmlađuje krvne sudove
Biohemičari tvrde da je medveđi čak zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom, alinom – uljastom materijom čija se količina sušenjem smanjuje. Vitamin C, koga u listovima ima sedam puta više nego u lukovici, je izuzetno koristan za svaki organizam u rano proleće. Poznati nemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli.
Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosovima kojima daju prijatnu aromu. Međutim, s branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, ali se tada beru cvetovi koji se koriste kao i listovi, ili kao dekorativni dodatak salatama. Lukovice se sakupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i od njih se pripremaju razni lekoviti prepartati. Kada se sakuplja po šumama sremuš valja obazrivo brati, jer je po izgledu veoma sličan s mrazovcem, đurđevkom i čemerikom, otrovnim biljkama.
Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled, potrebno je da se jede svaki dan tokom dve do tri nedelje. Zanimljivo je da je karakteristični miris, poput onog koji ima beli luk, kod sremuša prisutan samo dok se jede. Čim se prestane s konzumacijom nestaje i neprijatan miris.
Svi delovi ove biljke su jestivi u određenoj količini kada je u sezoni. Listovi su ukusni sirovi ili kuvani, kada oni počnu da odumiru koriste se cvetovi, a tokom leta i jeseni lukovice.
Sa zdravstvenog aspekta, divlji beli luk ima većinu prednosti od gajenog belog luka, Allium sativum. Stoga je veoma koristan dodatak ishrani. U nekim krajevima sok od ove biljke se koristi kao opšte sredstvo za dezinfekciju domaćinstva i ima antibakterijska i antifungalna kao i antioksidativna svojstva, koji štite od slobodnih radikala. U našem organizmu može aktivirati makrofage da smanji sintezu LDL (lošeg) holesterola i štite od plakova i krvnih ugrušaka.
