Maleno selo Siget na severu Banata oduvek je bilo poznato po mlečnom govedarstvu, koje se razvijalo oslonjeno na ispašu, na koje se uz ratarstvo oslanja i poljoprivredno gazdinstvo Gojka Novkovića (42). Na govedarskoj farmi Novkovića je 40 grla, od toga su 24 na muži.
– U mlečnom govedarstvu trenutno je došlo do znatnog pada cene mleka, pa zbog skuplje hrane prave se jako veliki minusi. Za nas iz Sigeta je sreća što krave idu na ispašu, ali da su samo vezane za jasle, gubitke bi znatno teže podnosili – kategoričan je Novković.
Na ispašu ove sezone svakog dana, od jutra do večeri izlazi stotinak grla, a naš sagovornik kaže da ih je pre četiri godine u stadu bilo preko 200.
U toku sezone ispaše goveda, troškovi proizvodnje su znatno niži, ali pošto su pašnjaci na slatinastom terenu, ako u leto nema padavina trava se sasuši pa se goveda moraju dohranjivati. Troškovi ispaše koju plaćaju ovdašnji stočari je 1.000 dinara po grlu mesečno.
– Opredelio sam se za mlečno govedarstvo, ali ne znam da li ću u karijeri poljoprivrednika i stočara istrajati do kraja. Ljudi masovno prodaju krave. Sada mleko isporučujemo „Mokrin mleku“ iz Mokrina, a isplata je sa zakašnjenjem od četiri meseca. O ceni mleka je sramota pričati, svega 25-27 dinara po litri, plus državna premija od sedam dinara. Do skoro je sve bilo korektno ali zadnjih godinu dana sve je nepovoljnija situacija sa otkupom i uopšte u mlečnom govedarstvu – ukazuje Novković.
Na sadašnju cenu stočne hrane i žitarica, pre svega kukuruza, pšenice i ječma, pa i cene suncokreta i soje koje se obećavaju, prema računici Novkovića, realna cena mleka sa premijom trebala bi biti oko 50 dinara
– Sve ispod toga je čist gubitak. Ne znam zbog čega je to tako, da li je namešteno da mali proizvođači propadnu i da ostaju samo veći, ozbiljniji farmeri, a posle ćemo videti da li ćemo imati dovoljno domaćeg mleka ili će se uvoziti. Nismo ni mala, ni velika farma, jer svakog dana isporučujemo oko 200 litara mleka, što je solidno. Uvek sam težio tome, od kada sam se 2000. godine opredelio za poljoprivredu, da budemo osrednje gazdinstvo. Pre toga sam tri godine kao majstor radio u nekadašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Milivoj Lazin“ u obližnjem Banatskom Aranđelovu, pa sam polako prelazio da se stočarstvom i ratarstvom bavim u sopstvenom gazdinstvu. U to vreme, jednostavno, bilo je više novaca, a sada iz godine u godinu ga je sve manje – objašnjava Novković.
Uz Gojka u domaćinstvu radi supruga Nada, a pomažu i dva sinčića, blizanci Predrag i Nenad.
– Iako im je tek 12 godina, ove sezone znatno pomažu u pripremi hrane, pa nije trebalo angažovati toliko radne snage koje treba platiti, do kojih je jako teško doći jer je radnika za sezonske poslove sve manje – napominje Novković.
Gazdinstvo Novković obrađuje oko 130 hektara oranica, od čega je oko 30 u vlasništvu, dok je stotinak hektara uzetih u zakup, koji se kreće od 150 do 200 evra po katastarskom jutru.
– Kada je teška godina, kao što je bila prošla, ili ova u kojoj nas pogađa suša, nije lako izdvojiti novac za zakup i biti u neizvesnosti da li će posle žetve od ubranog roda nešto ostati. Ovogodišnja žetva pšenice je bila bolja, jer na 130 jutara je rodilo oko 40 vagona. Cena je bila povoljnija nego lane, ali morala bi biti bar 23-24 dinara, da bi nam nešto ostalo za ulaganja u novu setvu, pogotovo što je sada osnovno đubrivo poskupelo. Ne znamo šta će biti sa rodom suncokreta i kukuruza jer nas kiša zaobilazi ili je padavina malo. Kukuruz solidno izgleda, međutim, treba mu još padavina da bi nalio zrno. Ako podbaci rod suncokreta i kukuruza, ne znam kakva će biti računica. Mogućnosti za navodnjavanje imamo, ali su nam kanali sto posto suvi. Tisa nam protiče na 15 kilometara i Poljoprivredno dobro „DTD Agrar Banatsko Aranđelovo“ navodnjava, dok su kanali kraj naših njiva bez vode. – ukazuje Novković.
Domaćin iz Sigeta za budućnost gazdinstva razmišlja o ulaganju u zalivni sistem, o tifonima i svemu što je neophodno, ali bez vode je sve uzalud. Do sada je koristio samo manje podsticaje za nabavku nove rotacione kosačice, sejalice za pšenicu, kukuruz i suncokret, kao i subvencije za mlečno govedarstvo od 25.000 po umatičenom grlu i za biljnu proizvodnju.
– Da poljoprivrednim gazdinstvima bude bolje prvi korak morao bi biti povećanje subvencija, jer one nisu izmišljene bez veze. One su zbog toga kada imaš lošu godinu da pokriješ troškove zakupa i delimično repromaterijala, kao u drugim zemljama u okruženju iz Evropske unije. Pošto je kod nas pre četiri-pet decenija kanalska mreža razvedena za odvodnjavanje, na prvom mestu, uz male investicije trebalo bi omogućiti da ima u njima vode i navodnjavamo, pošto su se klimatski uslovi promenili i često nas pogađa suša. To bi trebalo uraditi, da bi mi koji smo se opredelili za poljoprivredu mogli uspešnije proizvoditi i opstati, da nam sela ne budu još praznija nego što su sada – smatra Novković.
On konstatuje da se i u Sigetu broj stanovnika znatno smanjio, svega na stotinak, od kojih je oko 25 dece.
– Znači, podmlatka imamo, pa se treba pobrinuti, da mladi ostanu na selu, a ne kao što je do sada slučaj, da odu na školovanje u Novi Sad, Suboticu i Beograd i niko se ne vraća. Siget ima potencijal da se ljudi bave poljoprivredom, pre svega stočarstvom, jer raspolažemo pašnjakom što mnoga mesta nemaju. Cena mleka i stoke morala bi biti realnija nego sada i da ne ide traljavo sa otkupom i svim što prati poljoprivredu. Sve bi trebalo izbalansirati da poljoprivredna gazdinstva i ljudi na selu imaju sigurnu egzistenciju – kaže Gojko Novković.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
