Mnogi manji vodotokovi leti presuše, a često su baš oni jedini izvor vode divljim životinjama, što dovodi do direktne ugroženosti životinjskog ekosistema u njihovim staništima. Jedini koji vode računa o tome su lovci. Oni zimu prihranjuju divljač, a leti prave pojilišta.

Stereotip o lovcima kao brkatim ljudima koji love zečeve po šumi je davno prošlo vreme, naglašava Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije, gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Srbije. S obzirom na to da je država Srbija titular, odnosno vlasnik divljači, moderna lovačka organizacija je, u stvari, upravljač jednim vrlo bitnim resursom koji je samo delimično obnovljiv i koji je vrlo kompleksna privredna grana koja zahteva odgovorno i kontinuirano upravljanje.

„Mi gazdujemo ne samo lovnim vrstama već čitavim divljim životinjskim svetom na teritoriji Republike Srbije. U opisu lovačke organizacije je uzgoj i zaštita divljači. Samo onaj višak divljači koji se stvori je predmet lova. U dane ove suše jedino su lovci na terenu, pune pojilišta i iznose hranu, intenzitet lova je smanjen samo na ono što je potrebno i nužno“, dodaje Radosavljević.

Lovačka organizacija ima i socijalni i društveni karakter jer je odgovorna društvena organizacija koja postoji i u najmanjem selu u Srbiji. Lovci se vrlo redovno okupljaju i učestvuju u svim vidovima društvenog života. Posebno u ruralnim sredinama, lovci su učesnici svih ekoloških akcija i često učestvuju u humanitarnim projektima.

„U krajevima gde presuše izvori, lovci prave veštačka pojilišta, dovoze vodu čime ko šta ima, jer lovaca ima od običnih seljaka do profesora univerziteta. Voda se odvozi u veštačka pojilišta, gde su i hranilišta i solišta, i na taj način obezbeđujemo deo hrane koju divljač ne može da nađe u prirodi“, objašnjava.

Trenutno je najugroženija sitna divljač – zečevi, jarebice, fazani, kao i jelenska divljač i divlje svinje koje su dosta brojne poslednjih godina. Lovci iznose hranu da bi se smanjile štete u poljoprivredi i da bi se divljač zadržala na određenom području.

Dragoljub Dimovski je osnivač i organizator Sajma lova u Kragujevcu, a jedan od važnih segmenata sajma su edukativne radionice i stručna predavanja. Tokom Sajma, od 19. do 22. avgusta, biće organizovana predavanja o različitim temama.

„Tradicionalno, zadnjeg dana sajma se održava i Gulašijada na kojoj će i ove godine učestvovati 10 do 15 lovačkih udruženja, te će posetioci moći da probaju gulaš i da vide kako se lovci druže“, napominje Dragoljub Dimovski, organizator Međunarodnog sajma lova, ribolova i lovnog turizma.

Leto je mirniji period što se lova tiče. Uglavnom se lovi sitna divljač, prepelice, divlji golubovi, gugutke. U delovima gde nije ispunjen plan, još uvek traje lov na srndaće. U jelenskim lovištima počinje lov na jelene i divlje svinje, ali u mnogo manjem intenzitetu zbog suše.

„Obraća se pažnja na ograničavanje predatora koji dosta ugrožavaju korisnu divljač, tako da je akcenat u lovovima na predatorske vrste, kao što su šakal, lisica i vrste koje dosta mogu da ugroze korisnu divljač“, napominje predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije.

Uticaj čoveka je nezaobilazan i na biljni i životinjski svet. Sam lov ni na koji način nije doprineo ugrožavanju bilo koje vrste, ali sa razvojem tehnologija u poljoprivredi upotreba pesticida ugrožava pojedine vrste koje nisu adaptivne, pre svega sitnu divljač.

Nasuprot tome, kod predatorskih vrsta koje su vitalne i brzo se adaptiraju, kao što su šakal i divlja svinja, dolazi do blage eksplozije populacije. Lovci pokušavaju da ove vrste drže u optimalnom broju da ne bi pravile štete, objašnjava Tomica Radosavljević.

Posle 40 godina, u Budimpešti će od 19. septembra do 14. oktobra biti organizovana Svetska izložba trofeja koja je, što se tiče lova, planetarni događaj.

Današnja generacija lovaca ima privilegiju da prisustvuje ovoj izložbi jer će naša zemlja imati izuzetan nastup gde će svi relevantni faktori u lovstvu Srbije zajedno nastupiti na štandu od preko 400 kvadratnih metara sa preko 2.000 eksponata koji će prikazati sve prirodne lepote naše zemlje i lovni potencijal.

„Ko nema prilike da ode u Mađarsku, može doći u Kragujevac na sajam da vidi makar deo postavke koji će promotivno biti predstavljen“, navodi Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay