Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svete apostole Vartolomeja i Varnavu 24. juna. U narodnom kalendaru ovaj datum je poznat kao Vrtoloma ili Vratoloma. Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vartolomej i Varnava su bili ključni širitelji hrišćanstva. Posebno je značajno predanje da su svojim molitvama umrtvili veliku zmiju koju su neznabošci obožavali, zbog čega su bili proganjani i mučeni.

Običaji i narodna verovanja

Na ovaj dan strogo je zabranjeno oranje i radovi na njivi. Narod veruje da Svetitelj kažnjava one koji ne poštuju praznik, te da će im usevi propasti i biti sprženi.

Verovalo se da se na ovaj dan deca ne smeju puštati da se penju po drveću, kako ne bi polomila vrat (otud naziv Vratoloma).

U nekim krajevima se izbegava kupanje u rekama, jer se veruje da voda na ovaj dan može biti opasna.

Žene često ostavljaju svoje ručne radove (pletenje, šivenje) kako ne bi „uvrtele“ ili pokvarile svoj rad, što je takođe povezano sa imenom Vrtoloma.

Postoji verovanje da Sveti Vartolomej i Sveti Sava sede na planini i čuvaju njive od štete. Grad i oluja se dešavaju samo ako oni nakratko zadremaju.

U Šumadiji se veruje da ovaj svetitelj pomaže kod lečenja „padavice“ (epilepsije), pa bolesni na ovaj dan često posećuju manastire radi molitve.

Narodna molitva za zaštitu

Pošto se u narodu ovaj dan (Vratoloma) izuzetno poštuje zbog straha od oluje i grada, mnogi vernici se mole svetiteljima kratkim, sopstvenim rečima, tražeći zaštitu za svoj dom i porodicu:

„Sveti Vartolomeje, zaštiti naše polje od grada, našu kuću od groma i decu našu od svakog zla i pada. Sveti Varnavo, učini nas jakim u veri kao što si ti bio. Amin.“ Ukoliko se na ovaj dan desi nevreme, narod obično izlazi ispred kuće i prekrsti se govoreći: „Sveti Vartolomeje, pomozi nam i sačuvaj nas.“