David Dinić iz sela Tešica, kod Aleksinca, se nikada nije preterano interesovao za rad na računaru, a još manje za telefon. Voleo je šetnju po prirodi i da se priseća priča o dedi koji je prelepo svirao frulu, zbog koga je poželeo da nauči da svira ovaj instrument. Pomoć u učenju je našao kada je otišao na probu folklora u svom kraju, gde je upoznao profesora Dimitrija Nikolova iz Leskovca.

– Profesor je tada svirao u orkestru. Ljubav prema fruli odmah nas je spojila i ta naša saradnja traje skoro pet godina – kaže David.

Njegovo oduševljenje je, međutim, kratko trajalo. Setio se da nema frulu i da neće imati na čemu da vežba. U to vreme bio je u teškoj materijalnoj situaciji, tako da nije smeo ni da spomne majci da mu kupi frulu, za koju je bilo potrebno izdvojiti desetak hiljada dinara. Videći koliko mu to znači majka je novac pozajmila i frula je kupljena.

– Taj majčin potez bio je za mene veliki podstrek, tako da sam vrlo brzo napredovao u učenju. Želeo sam na taj način da joj pokažem da sve to nije bilo uzalud – priča David.

Iako ga je ritmika namučila bio je preponosan na sebe kada je potpuno ovladao njome. Danas na nastupima s lakoćom svira dela koja nisu ritmički ograničena i briljira.

Ovaj dvadesetjednogodišnji momak mašta o danu kada će nastupiti na Saboru frulaša u Prislonici, kod Čačka, i osvojiti zlatnu frulu. Prvi put u svojoj ne tako dugoj karijeri na ovom saboru nastupio je prošle godine kada je u pratnji orkestra Bobana Prodanovića izveo svoje muzičke numere. Iako tada nije ostvario ono što je želeo on je sebi obećao da će se tamo ponovo vratiti i pobediti.

Tekst i foto: Gordana Nastić