Mišljenja su podeljena oko toga da li je dinja voće ili povrće i da li pripada istoj familiji kao bundeve i tikvice, ili pak porodici krastavaca. Ali, kada rashlađena i sočna zamiriše u vrelim danima na trpezi, te dileme više nisu važne. Jeli su je stari Egipćani, Grci i Rimljani, a danas je neizostavna namirnica širom planete, svima dostupna i nutritivno veoma cenjena i preporučljiva u ishrani.
Piše: Biljana Nenković
Na letnjem meniju dinja zauzima važno mesto, jer hidrira i prepuna je vitamina i minerala. Ako nije dovoljno slatka, može se posuti šećerom, medom ili cimetom pa nema izgovora da se u sezoni ne jede svakodnevno, a sok od limuna pojačava njenu aromu.
Malo kalorija, puno vitamina i minerala
Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti. Plod sadrži čak 95 odsto vode, jedan procenat belančevina, 5,5 odsto šećera i gram biljnih vlakana. Bogata je vitaminima kao što je karoten, vitamin B i C, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink. Postoji više vrsta dinje, a kod nas su najzastupljenije one koje imaju narandžastu ili žutu unutrašnjost, kao i zelena, koja je nešto manja i poznata kao ananas – dinja.
Visok nivo kalijuma u dinji važan je za pravilan rad srca, a ona ga ima čak tri puta više od lubenice. Dinja može da pomogne u pravilnom upravljanju dijabetesom, jer ima nizak glikemijski indeks, a to sprečava skok šećera u krvi, te se preporučuje kao redovan deo ishrane osoba sa dijabetesom.
Zdrav zalogaj za majke i bebe
Dinje imaju i protivupalna svojstva, a vitamin A iz ploda jača imunitet i podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca. Folat u dinjama jedan je od najvažnijih hranljivih sastojaka koji su tokom trudnoće potrebni budućim mamama i bebama. Folati i folna kiselina učestvuju i u formiranju posteljice, koja snabdeva bebu neophodnim nutrijentima. Studije su pokazale da je dinja korisna u prevenciji raka, a ima naznaka da usporava napredovanje artritisa i smanjuje rizik od pojave astme.
Kada je već toliko korisna za zdravlje, trebalo bi znati nekoliko važnih činjenica o ovoj mirisnoj kraljici leta. Dinje ne sadrže skrob koji se pretvara u šećere, tako da ne nastavljaju da sazrevaju po branju. Ako se uberu ranije, nikada ne dostignu pravi ukus. Zrela dinja sadrži glukozu, fruktozu i saharozu. Zrele dinje imaju jak, intenzivan, karakterističan miris. Ako se iseku pre prodaje, gube deo vitamina C, koji se razgrađuje na vazduhu.
Semenke dinje su jestive i sadrže vlakna, proteine i omega-tri masne kiseline. Semenke se preporučuju kod bolesti bubrega, a čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.
Kvalitet se poznaje po mirisu
Dinji je potrebno mnogo toplote i svetlosti kako bi razvila intenzivan i sladak ukus. Najukusnije su one koje dozrevaju pod otvorenim nebom. Kvalitet se može prepoznati po mirisu kore, koji bi trebalo da bude intenzivan, sladak, voćkast i bez oštrine. Male pukotine u kori dinje su normalne i nisu loš znak. Tačka gde je bila stabljika može biti suva i krta.
Posle branja, dinja na sobnoj temperaturi može da stoji nedelju dana, a u frižideru i dvostruko duže. Idealna temperatura za posluženje dinje je sedam stepeni. Savršena je za deserte i sladolede, kao sastojak voćne salate ili u koktelima.
Dinje se odlično slažu s pršutom, što je veoma popularno predjelo u Italiji. Uzgajaju se više od 2.500 godina, ali u davna vremena nisu bile slatke. Tek sa selektivnim uzgojem postajale su sve slađe kroz vekove i zbog toga se ovih dana uglavnom smatraju voćem, iako pripadaju porodici povrća.
Jede se najčešće sveža, isečena na kriške i obavezno rashlađena u frižideru. Mnoge domaćice je koriste za pravljenje džemova u kombinaciji sa breskvama ili jabukama i tako čuvaju mirise i ukuse leta u teglama za hladne zimske dane.
Protiv grčeva
Uzeti dve kašičice semena dinje i dve kašičice semena krastavca. Zajedno ih pomešati i preliti sa 600 mililitara kipuće vode, ostaviti poklopljeno da stoji dva sata, a zatim procediti. Piti po 100 mililitara pre doručka, a po 200 mililitara pre ručka i večere. Lečenje traje deset dana.
Protiv učestalog mokrenja
Pomešati po dve kašičice sitno izmrvljenog semena dinje i krastavca i jednu kašičicu usitnjenih peteljki višnje. Sve preliti sa 700 mililitara provrele vode i ostaviti da odstoji dva sata poklopljeno. Zatim procediti i piti po 250 mililitara tri puta dnevno pre obroka. Terapija traje pet dana.
Za osveženje i jačanje
Sok od dinje, isceđen ručno ili u sokovniku, treba pomešati s jogurtom, medom i limunovim sokom. Tako dobijenu mešavinu piti dva do tri puta dnevno po jednu čašu.
Za negu suve kože
Iscediti sok sveže dinje, dodati istu količinu mleka i ružine vodice. Tako dobijeni losion nanositi na lice uveče i ujutru, a po mogućstvu i češće. Jednom nanet losion ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim oprati mlakom vodom.
