„KLJUČ“ ZA IMUNIZACIJU KRUŠKE NALAZI SE U PRIRODI
Milionima godina je kruška rasla kao divlja – iz semena koje su, uglavnom, rasejavale ptice. Tom prilikom se odvijala prirodna selekcija. Sve što je bilo slabo i neotporno propadalo je i nije davalo potomstvo. Na taj način je stvorena populacija otporna na mnoge bolesti i štetočine.
I danas u planinskim krajevima žive divlje kruške stare po 200 i 300 godina. Njihovi plodovi su sitni i puni semena. Svaka divlja kruška predstavlja originalni genotip, jer je dobijena polnim putem. Insekti prenose polen sa jedne na drugu biljku i stvaraju mogućnost za sve nove i nove genotipove. Od njih se ponovo dobija heterozigotno potomstvo koje čini populaciju širom. Sve divlje kruške u nekoj listopadnoj šumi su genetički srodne, imaju zajedničke pretke.
Implantatima džanarike i protiv bolesti kajsije
Kada je čovek počeo da kalemi neke genotipove na druge podloge kruške, nije ni bio svestan posledica tog rada. U svakoj ćeliji postoji na hiljade gena, bilo u polnim ili somatskim, a na svakih 10.000 gena – jedna mutacija. Ove mutacije, uglavnom, nisu vidljive golim okom. Najštetnije su mutacije koje od otpornih daju osetljive gene na mnoge bolesti. Tako je i najslađa “pitoma” kruška karamanka postala osetljiva na niz bolesti. I mikroorganizmi, gljivice, bakterije i virusi, takođe, više napadaju najkvalitetnije sorte. Nije samo čovek taj koji se “prima” na kvalitet, i insekti, takođe. Oni prenose infekcije sa bolesnih na zdrave biljke. Karamanka je dobila ime po tome što oboljeva od crne pegavosti ili stručno nazvane čađave krastavosti izazvane gljivicom Venturia pirina. Na turskom: KARA = crno, MANA = bolest. Divlje kruške retko oboljevaju od ove opake bolesti.
Imao sam dve biljke karamanke koje 10 – 15 godina nisu rađale. Još u cvetu ih Venturia napadne i oni se osuše i opadaju. Setio sam se jedne stare sorte kruške žutice u selu Prolom koja je rasla na istom korenu sa divljom kruškom i preko 200 godina donosila plod. Sestra “divljaka” sigurno je lečila “žuticu”. Zato sam odlučio da napravim eksperiment. Pozvao sam kalemara Dragana Radojevića iz sela Četereže da mi na karamanku nakalemi divlju krušku. U vrh krune. To je bilo u proleće, 05.03.2024. Kalem se primio! Divlja kruška je rasla u vrh kruške karamanke! Tako je nekada profesor Dr Dragoljub Šutić, virolog, predlagao da se virus šarke šljive Plum poh virus leči tako što će se u krunu požegače ukalemiti pelcer crnog trna Prunus spinosa var dasiphilla. Ja sam predlagao da se to radi sa džanarikom, 2007. u Poljoprivrednom listu. Italijani su to prihvatili i kaleme na šljivu džanariku Krimsku žutu.
Kako su biološki zakoni univerzalni za sva živa bića, odlučio sam da karamanku lečim divljom kruškom. Divlja kruška je otporna na mnoge bolesti, pa možda i na bakteriju Erwinia amulovora. To tek treba ispitati. Takođe, predlažem da se bolesti kajsije sprečavaju unošenjem implantata džanarike u vrh krune kajsije. To sam nazvao Himera, a Italijani – antena.
Leči li kalem šarku požegače?
Ove godine Dragan mi je nakalemio džanariku na šljivu požegaču koja je već obolela od šarke. Čekam rezultat. Pošto je stablo šljive formirano kao kotlasta kruna, nema vođicu, džanariku “vidovača” smo nakalemili na nekoliko bočnih grana. U ovoj, 2025. godini, ako bude sreće, videćemo da li džanarika ima i kurativno, a ne samo preventivno dejstvo.
Treba znati da se sve zaštitne materije stvaraju u lišću i da se odatle šire kroz čitav organizam osetljive biljke. Koje su to zaštitne materije? Nema drugog odgovora do biljni antibiotici – fitoncidi. A njih ima na desetine. Ovo je zadatak za mlade generacije koje su sada u osnovnoj školi.
Ove, 2025. godine u vreme cvetanja kruške karamanke nastupilo je dugo kišovito vreme koje je sprečilo oprašivanje insektima. Zbog toga ima samo mali broj zametnutih plodova. Cvetovi koji nisu oplođeni, suše se i opadaju. Tako je to u životu biljaka – ili stradaju od bolesti ili od nepovoljnih klimatskih uslova. Ali, u vrhu krune ostaje da živi divlja kruška koja će obavljati svoju ulogu do kraja života zajedničkog organizma. Koren divlje kruške, podloge, snabdeva biljku vodom i mineralima, a lišće domaćina i divlje kruške iz krune stvara organske materije za rast, razviće i plodonošenje. Cilj svakog živog bića je obezbeđenje potomstva, a čovek na ovaj način pomaže karamanki da produži vrstu, ali i da bi on imao koristi od slatkih plodova.
Piše: Dr Ivo Đinović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
