Đerdap je teritorijalno najveći nacionalni park u našoj zemlji, prostire se na bezmalo 64.000 hektara, ima brojne prirodne i stvorene vrednosti, te javno preduzeće koje njime gazduje nastoji da ovo bogatstvo prezentuje na što bolji način kako bi ga približilo i podelilo sa ljudima iz zemlje i inostranstva. Područja Đerdapske klisure i njenog zaleđa – delova planinskih masiva Kučaj i Miroč je prvo područje u Srbiji koje je upisano na listu UNESKO Globalna mreža geoparkova.Aktivan odmor pun uživanja u prirodi i njeim lepotama ovde je zagarantova.
Bogata lovišta i Dunav prepun riba izuzetno su primamljivi lovcima i ribolovcima. Lovi se po kalendaru lova koji određuje nadležno ministarstvo. Ovde se najčešće love divlja svinja, jelenska i srneća divljač, a od manjih zveri to je vuk, dok su ris i medved trajno zaštićene vrste.
-Naše lovište je veoma bogato, posebno kada je reč o divljoj svinji. Takođe je kvalitet jelena odličan pa je tako u lovištu Nacionalnog parka „Đerdap“ 2008. godine odstreljen jelen od nešto više od 232 poena i to je najbolji trofej odstreljen ispod Save i Dunava od kada se mere trofeji. Kada govorimo o brojnosti srneće divljači, ona je zadovoljavajuća ali je njena trofejna vrednost nešto slabija jer je reč o šumskom srndaću koji nema dovoljno svetla i soli pa izgleda lepo kao srndaći u Vojvodini ali je lakši pa zbog načina merenja i ocenjivanja izostaje trofejna vrednost, objašnjavaju domaćini sektora za lov i ribolov.
Pre dve godine u ovom rezervatu organizovano je 20-ak pogonskih lovova na divlje svinje i prosečan odstrel po lovnom danu bio je 14 svinja. To znači da je bilo dana kada je u jednom pogonu odstreljeno 25 životinja. Zbog toga se lovište Rezervata prirode „Đerdap“ izdvaja kao najbilje planinsko lovište u Srbiji.
I dok je populacija medveda u Zapadnoj Srbiji u stalnom porastu, u Istočnoj Srbiji to nije slučaj. Reč je o jednoj ili dve jedinke koje su ili u prolazu ili svoje stanište traže u visokim šumama ovog nacionalnog parka.
-Naši lovočuvari su veoma ozbiljni i revnosni ljudi, stalno su na terenu i iznose veliku količinu hrane za divljač. Na godišnjem nivou to je 100 tona kukuruza, 5 tona soli i 20-30 tona repe.
Neko lovi, a neko posmatra životinje
Lovište je opremljeno odličnim čekama. Zatvorenih je 11 i to su aluminijumski kontejneri koji su opremljeni krevetima pa je u njima moguće živeti. Sem toga tu je i 50-ak visokih otvorenih i zatvorenih čeka. Na Pločama se nalazi Lovačka kuća, Lovački dom je u Orešovici dok je Lovačka koliba na Kusretu. U Lovačkom domu može da se smesti 14 osoba, u Lovačkoj kući 6, a u Lovačkoj kolibi 5 osoba. Sem za ljude, obezbeđen je i smeštaj za pse goniče-
-Kod nas lovci dolaze iz cele Srbije i velikog dela Eevrope – Slovenije, Mađarske, Nemačke, Austrije, Švedske … U Ponudi imamo i posmatranje divljači sa visokih čeka, a u pratnji vodiča. Jedna grupa iz Velike Britanije bila je zainteresovana da dođe i posmatra vuka. Međutim, kako je reč o veoma specifičnoj zverki koja može samo zimi da se posmatra, nismo mogli da garantujemo viđenje, a to je traženo od nas. U našem rezervatu ptice se ne love, a nema ni mnogo interesovanja za njihovo posmatranje.
Ono što je jako bitno lovcima je čuvanje lovine, pa je tako kod lovačkog doma izgrađena hladnjača ali i objekat za obradu trofeja koji ima sve dozvole za izvoz u okviru EU i zemlja u okruženju. Onog trenutka kada se divljač odstreli, a u skladu sa pravilnikom CIC-a kojim je propisana cela procedura, u roku od 24 sata radi se otkuvavanje kao i merenje. Posle toga gost može sa sobom da ponese trofej uz sve veterinarske sertifikate. Ovaj objekat registrovan je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Upravi za veterinu što znači da ima izvozni broj.
Ipak, problem je prisutan kod izvoza vuka jer nemamo urađen monitoring ove zveri što je posao države. A tu dolazi do nesuglasica između biologa koji tvrde da je prisutno 700-800 jedinki, dok korisnici lovišta Nacionalnog parka „Đerdap“ kažu da je reč o 1.200-1.400 životinja. Inače, vukovi u ovom kraju znaju da nanesu štetu meštanima jer se spuštaju do zadnjih seoskih kuća i često pojedu psa ili ovcu. Šakali su prisutni u celoj Evropi pa tako i u ovom delu Srbije. Specifično je to što se šakal i vuk ne podnose, pa tamo gde je prisutan vuk šakala nema uopšte. Ali, uz obalu Dunava, posebno oko hidroelektrane brojnost šakala je na veoma zavidnom nivou i sada više ne silaze u naseljena mesta već, kako to ovde kažu, u njima žive.
Ako postoji raj, za ribolovce je to Đerdap
Osim zbog lova, u ove krajeve rado dolaze i ribolovci. Razlog je taj što od 60-ak vrsta riba koje žive u Srbiji, čak 50 je u Đerdapu. Sva istraživanja koja su rađena sa Biološkim fakultetom u Beogradu pokazala su da je akumulacija Đerdap prebogata ribom
-Najinteresantnije je pecanje šarana, soma i smuđa. Postoje i rekreativni ribolovci koji vole bele ribe, a najčešće babuške. Reč je o veoma atraktivnoj i zahvalnoj ribi i što je najvažnije nema ograničenja u njenom izlovu. Za razliku od drugih vrsta riba ona se razmnožava bez oplodnje. Posebno je interesantna činjenica da Đerdap ima autohtonu potočnu pastrmku koja živi u Tri reke. Urađena joj je DNK analiza i poslata je u SAD odakle je stigla potvrda da je reč o posebnoj podvrsti potočne pastrmke koja se nalazi u Crnom Timoku u Reci i u Zamni i kod nas u Tri reke. Tu je zabranjen bilo kakav ribolov, tu su označena posebna staništa riba što je poseban kuriozitet.
Pecanje na Đerdapu je veoma atraktivno što pokazuje i podatak da se godišnje proda više od 1.000 dozvola, a ribolovci dolaze iz cele Istočne Srbije, Beograda, Vojvodine. Nije retkost da ovde i rekreativni ribolovci ulove somove težine 50-80 kilograma.
Iz Nacionalnog parka „Đerdap“ poručuju da su lovci i ribolovci uvek dobro došli ali da je neophodno da se pridržavaju pravila i zakona.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Nacionalni park „Đerdap“
