Топли, љути укус ђумбира који нам је познат из тајландске и индијске кухиње све чешће се осећа и на нашим трпезама. Прах од сувог корена може се купити у свакој продавници здраве хране, а свежег ђумбира има у супермаркетима и на пијацама. Тајну лековитог својства ове биљке открива гост Јутарњег програма Радио телевизије Србије Момчило Антонијевић.
Ђумбир, вишегодишња зељаста биљка дебелог гранатог ризома у тропској Азији се гаји више од три хиљаде година, а данас је њен главни произвођач Индија. Веома су га ценили и стари Грци и Римљани због благотворног дејства при варењу.
Ђумбир има пријатан мирис, а укус му је донекле оштар и љут. Пореклом је из Кине одакле се проширио у Индију, југоисточну Азију, западну Африку и Карибе. Осим што се користи у кухињи као зачин, лековита својства ђумбира су призната већ хиљадама година, наглашава Момчило Антонијевић.
„Пре свега он садржи те супстанце које делују на различите групе вируса, првенствено рино вирусе који изазивају прехладе и он је први на листи када су у питању респираторне инфекције. Делује снажно антиупално. Поред тога што је добар у лечењу кашља и респираторних путева користи се и против синузитиса. Сматра се једним од најбољих биљних лекова за упалу синуса“, напомиње Антонијевић.
Такође, садржи и етарско уље које може самостално да се користи за инхалацију код упале синуса.
Топли укус ђумбира стимулише варење и онда у комбинацији са неким другим биљкама, на пример наном, препоручује се код лошег варења и надимања. Најбољи је лек против мучнине током путовања.
„Сви који имају проблема са повраћањем током вожње пре пута би требало да попију шољу чаја од ђумбира и понесу на путовање да током пута имају да пију“, саветује Антонијевић.
Још бољу комбинацију за проблеме са варењем представља мешавина ђумбира и куркуме.
Ђумбир се користи и као веома ефикасно биљно средство против болова у мишићима и костима, као и код спортских повреда.
У случају ишијаса може се направити мелем од три кашичице сусамовог уља, две кафене кашичице ренданог корена ђумбира и једна кафена кашичица сока од лимуна. Све се измеша и нанесе на болно место.
У комбинацији са белим луком, ђумбир је једно од најбољих средстава за разређивање крви.
За справљање чаја од ђумбира може се користити готова смеша која се купује у продавницама здраве хране, а може се добити и од свежег корена.
„Мала тајна великих мајстора је да се ђумбир најбоље љушти кашичицом, није потребан нож. Затим се корен наренда или исецка. Ако користите сирови, потребне су вам две кашичице ђумбира. То се прелије шољом кључале воде, промеша, поклопи и остави да се прохлади“, објашњава Момчило Антонијевић.
У прохлађени и процеђени чај се додаје мало лимуна и меда. Ово је одличан начин да се почне дан. У Азији се овај напитак посебно препоручује онима који пате од мигрене. На прву појаву симптома чај се пије у малим гутљајима на свака четири сата.
Ђумбир је један од зачина који се традиционално користи и у кулинарству. Сматра се одличним преливом за рибу. Исецкан ђумбир, бели лук, рузмарин и мало сока од лимуна и маслиновог уља даје савршен прелив за рибу. У комбинацију са рибама из хладних мора, као што је скуша, добија се и савршен лек против холестерола, триглицерида, високог крвног притиска.
Такође, одличан је лек и за оне који пате од реуматизма и артритиса.
Ђумбир се у Азији користи и у слатким и у сланим јелима. Код нас нешто мање, али су свима познати колачи од ђумбира, а одлично се слаже са шаргарепом те се користи у познатој торти од шаргарепе.
Слатко од ђумбира се посебно препоручује људима који пате од артритиса. Добија се тако што се 200 грама свежег корена изренда, у то се дода једна чаша природног сока од ананаса. Кува се 20 минута и на крају се додају две или три кашике меда. Сипа се у чисту теглу и држи у фрижидеру. Узимају се по супена кашика ујутру и увече. Може да стоји у фрижидеру око седам дана.
Када купујете ђумбир, напомиње Момчило Антонијевић, имајте у виду да он мора да мирише на ђумбир. Ако нема мирис значи да није свеж и да га не треба користити.
Рано пролеће је право време да одлучите шта ћете гајити на тераси или дворишту, а на списак се може ставити и ђумбир јер се једноставно гаји.
Довољно је да купите један обичан корен ђумбира. Потопите га у непровидну посуду, поклопите и оставите да одстоји један дан.
После 24 сата га извадите и убаците у кесу са затварачем и оставите на потпуно мрачном месту. После десетак, петнаест дана на корену ће се појавити клице.
Даљи поступак је као при садњи кромпира. Део са изданцима се стави у саксију са земљом и залије.
Напоље се износи када температура више од седам дана почне да прелази 15 степени Целзијуса.
Треба му доста топлоте, сунца и заливања.
После месец дана добиђете лепу биљку која ће током лета процветати, а на јесен ћете моћи да извадите свој корен ђумбира.
Купка од ђумбира може да помогне против болова, али и против копривњаче.
За справљање купке се може користити етерично уље од ђумбира.
У каду се дода 20 до 30 капи уља од ђумбира и кашика-две бадемовог млека или киселе павлаке. Лежати у купки 10 до 15 минута.
Може се користити и јак концентровани чај од ђумбира. Литар чаја се сипа у каду са топлом водом и даљи поступак је исти.
Извор: РТС
Фото: РТС
