U Hisardžiku ti rađa svaka njiva i može da se živi od poljoprivrede – kaže Fahrudin Malagić, dok objašnjava razloge svog povratka na dedovinu. Posle završenog metalostrugarskog zanata nije mogao da nađe zaposlenje u struci, „a i kako bih“, kaže ovaj 44-godišnjak, „kad je privreda bila u kolapsu“.
Jednu sezonu radio je kao prodavac na gradskoj pijaci, jednu obavljao šumske poslove kod privatnika, a onda se vratio u Hisardžik da pomogne đedu i baki. I ostao!
Od nezaposlenog metalostrugara, Fahrudin se, malo po malo, „prekvalifikovao“ u voćara, povrtara, malinara, stočara. Oženio se i dobio dvoje dece. Posle ko zna koliko godina, prvi je u selu koji se odlučio da kupi susedno imanje, tako da se danas gazdinstvo prostire na šest hektara. Vrednim radom i štedljivim odnosom prema stečenom nabavio je potrebnu poljoprivrednu mehanizaciju. Prijavljivao se na sve konkurse za subvencije, ali nikad ništa nije dobio.
– I stranke su davale, a dobijali su oni koji se ne bave poljoprivredom pa su tu mehanizaciju posle preprodavali. Nisam od onih koji moljakaju i vuku za rukav. Ako može, može, ako ne može pokušaću radom da stvorim. I dobro je – kaže Fahrudin.
Malagići danas imaju četiri krave. Najviše u selu. Nekad nije bilo kuće, seća se Fahrudinov otac Idriz, da nije imala stoke, buša krave, volove i konje.
– Da su putevi bolji punija bi sela bila. Ovako, imanja su zapuštena i zarasla – kaže Idriz, nekadašnji radnik „FAP Livnice“, a danas vitalan i okretan penzioner. Velika pomoć sinu i snahi.
Hisardžik je nadaleko čuven po kestenu. Uskoro će i „berba“, pa pitamo Idriza kakav je rod ćestena, kako za ovu koštunjavu voćku kažu meštani. „Biće“, kaže, al pamti i bolje godine kad se od njega mogla dobra para uzeti:
– Nešto ih ubija. Nedavno je ovaj kraj obilazio neki šumarski stručnjak iz Beograda, pa ga narod pitao što se kesten suši. Veli, stabla potrefio rak, a mi to zovemo šarka, pa se od vrha na niže suše. A nekad ga je bilo ih-ha-ha…
Kao i sva seoska domaćinstva i Malagići za sebe gaje povrće. Prošle godine mu se, kroz šalu kaže Fahrudin, „omaklo“ pa je sa 70 kila semena, dobio preko tonu krompira, ali cena bila 20 dinara pa nije imao računa da troši energiju na prodaju. Više od pola podelio, nešto ostavio za sebe, a ostalo kravama. Ove godine ni blizu.
Imaju i pčele, za šta je opet zaslužna preduzimljiva Edina.
– Šura se tim poslom ozbiljno bavi. U Sjenici drži preko 200 košnica. Dobili smo na poklon dve. Vremenom je supruga proširila na osam rojeva. Ja više volim situ od meda. Šteta što je ove godine jabuka slabo rodila pa neće biti site – kaže Fahrudin koji je lane napravio više od 200 kilograma ovog gustog napitka.
Fahrudinov malinjak ima pet hiljada biljaka oko kojih, do berbe, uglavnom sam vodi računa.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay
