U zemljama Evropske unije od 2023. godine počeće da se primenjuje reformisana Zajednička poljoprivredna politika. Među novinama su uslovi za dobijanje novca. Snežana Blagoeva učestvovala je u pisanju projekta „Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike“ i njena poruka je da moramo da imamo spreman odgovor na zahteve EU kako bi što bezbolnije pristupili pregovorima. Ona je naglasila da je za sada sve u fazi preporuke i da je važno da se stavke iz Zajedničeke poljoprivredne politike uvrste u pravila koja se koriste u Srbiji.
-U zemljama EU učešće poljoprivrede u BDP-u se razlikuje. Ali, poljoprivredi i proizvodnji hrane poklanja se velika pažnja i zbog uticaja na zdravlje ljudi i zbog egzistencije poljoprivrednika koji moraju da imaju odgovarajuće prihode kako bi nastavili da se bave tim poslom. Sem toga, cene hrane moraju da budu prihvatljive za potrošače . Zbog toga je lanac snabdevanja hranom važna stavka i u nacrtu reforme evropske Zajedničke poljoprivredne politike, kaže Blagoeva.
Na osnovu podataka o površinama obradive zemlje, napominje ona, predlaže se minimalna veličina gazdinstva za dobijanje novca, a predlaže se da u Srbiji to bude pola hektara, mada ta površina može da se smanji i na 0,3 hektara kako bi više poljoprivrednika moglo da konkuriše.
Prema rečima Snežane Blagoev, poljoprivrednici mogu da se bave i nekim drugim poslom ali, da bi bili prepoznati, prihod od poljoprivrede mora da bude veći od plate koju ostvaraju na radnom mestu.
Piše: Jasna Bajšanski
