Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Добра година за воћаре у Србији

Добра година за воћаре у Србији

102

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

На почетку године, на основу потенцијалне родности, прогнозирао сам да ће ово бити једна од роднијих година у Србији после 2013. и 2020. године. Подсећам, рекорд смо забележили 2013. бербом 1.670.000 тона плодова воћа, а 2020. воћарска година донела нам је 1.580.000 тона. Ове године, међутим, имали смо проблема с појавом ниских температура, поготово пролећних мразева, који су највеће штете нанели коштичавим воћним врстама, углавном онима које су подигнуте у неодговарајућим агроеколошким условима. Највише је било измрзавања код кајсије и брескве, нешто и код крушке, дакле, код осетљивијих сорти.

Касније смо имали лоше опрашивање и оплодњу, поготово код крушке и зато је крушка ове година имала доста ниже приносе, за негде 20 до 25%, а слична ситуација с овом воћном врстом владала је и у целој Европи. Ситуацију су погоршале и велике количине падавина у време сазревања трешње, а код малине изузетно високе температуре које су ишле и изнад 38 степени Целзијуса.

 Све то је утицало на то да овогодишња воћарска берба буде скромнија од очекиване: по мојој процени, негде убраћемо укупно око 1.300.000 до 1.350.000 тона, што је за 15 до 20 посто мање у односу на прошлу годину.

Мали морају да се удружују

Колико је важно удруживање? Кад су у питању воћарске технологије, ми смо урадили доста на томе. То показује и чињеница да је од 152 задруге које су добиле средства, имамо 44 сложене задруге, две су воћарске, а једна воћарко-повртарска. То су мале парцеле и произвођачи без удруживања неће моћи да буду конкурентни. Ова година показује да ће они који нису у задругама и они који немају своје хладњаче, имати јако великих проблема. Неки ће морати и да крче засађено. Они који су се удружили смањују трошкове производње. Тако ће пребродити ову годину и касније ће бити конкурентнији на тржишту.

Боровница, јагода, купина и малина се исплатиле

Ипак, нижи принос је код већине воћних врста компензован изузетно високим ценама. Јагода је имала доста проблема с падавинама, па и с појавом монилије, али су и произвођачи јагоде зарађивали у 2021. години по хектару, у зависности од технологије, од 4.000 до 7.000 евра.

Боровница, наша перјаница, не само у воћарству, већ и у пољопривреди Србије уопште, добро је прошла. Произвођачи који су добро радили, извозили су је по цени од 5,25 евра, док су они с лошијом технологијом боровницу продавали по 4 евра. Овде је у ствари и остварена највећа зарада.

Произвођачи купине су добро прошли. А, догодило се и оно што је незапамћено у историји, да су произвођачи нашег стратешког производа малине, због саме ситуације у свету и несташице малине, остварили ове године просечну цену од 3,35 евра, односно око 400 динара по килограму. То је добро, иако су трошкови мало порасли у односу на прошлу годину, због пораста цене репроматеријала, цене радне снаге. Генерално, само код јабуке и трешње имали смо нешто ниже цене у односу на прошлу годину и ранији период. Проблем је и у томе што је пласман јабуке на светско тржиште отежан.

Произвођачи јабуке не могу без хладњача

Код јабуке је направљен највећи помак у увођењу нових технологија производње и удруживања. Али, произвођачи су имали лошу процену да ће се поновити цене из 2020, па су чували јабуку. Имали су велике залихе. Тако се десило да је у марту, априлу потражња била слаба па су јабуку морали да продају испод цене коју су могли да добију одмах након бербе. Рекао бих да се мали произвођачи нису снашли, нису променили структуру производње, док су неке велике компаније с око 30 посто гале у структури производње, ове године имале добру цену, негде око 40 евроценти.

У овој, 2021. години, у Европи је произведено око 10 посто више јабуке у односу на 2020. годину. Очекује се негде око 11 милиона тона. Само је Пољска ове године произвела око четири милиона тона.

Шта ће се десити у наредном периоду? С обзиром на то да Русија подиже засаде, посебно на северном Кавказу, мислим да произвођачи који немају своје хладњаче, неће моћи да опстану. Они који су удружени, имају шансу да преброде ову годину. Тако је и у Италији цена јабуке пала, па су се поједине мање кооперативе спајале у веће. То бисмо могли и ми. Ако, рецимо, у Сланкамену имамо три задруге, зар не би било боље да се оне удруже и да имају једно продајно место? Тако би смањили трошкове пласмана, као и трошкове у производњи и заштити. То је једини начин да буду конкурентни.

Велика борба на светској пијаци

Биће велика борба у наредном периоду када је у питању производња и извоз јабуке. Добро је што јабука не иде само на руско, већ и на европско, азијско и афричко тржиште. Код извоза јабуке проблем је и уредба Министарства пољопривреде која је смањила број извозника, на коју сам у неколико наврата указивао. Произвођачи треба да обрате пажњу на то да пажљиво изаберу воћну врсту, чак и сорту, за одговарајуће агроеколошке услове. Јер, ту ако погреше, касније имају тешке последице.

Видели смо шта се десило код трешње. Погрешан избор сортимента у равничарском делу Војводине много је коштао многе произвођаче. Они треба да изаберу перспективне воћне врсте, да дођу на Пољопривредни факултет и да се посаветују где треба инвестирати и у шта тачно – које су, поред ових пет златних воћних врста у Србији, воћне врсте на које треба обратити пажњу, као и  да воде рачуна о квалитету садног материјала. Деси се да се узме неквалитетан садни материјал и онда се он или 25 до 30 посто осуши, или је доста слаб пораст. Поред припреме земљишта, веома је важно изабрати квалитетан садни материјал, не само када је у питању сортна чистоћа, него и избор, узимање такозваних книп садница које се данас препоручују код коштичавог воћа.

Јабуке се прскају и више од 20 пута. Професионални произвођачи одмакли су у технолошком поступку производње, те јабуке уопште немају остатке пестицида. Води се рачуна о каренци, али ми морамо да пређемо на интегрални концепт производње. Кад су Италијани имали проблема с пласманом јабука, због тога што су морали да издвајају велика средства за сузбијање гриња, заправо, избором инсектицида сачували су предаторе и на тај начин смањили трошкове заштите, а тиме и цену производње. Значи, мора се полако прелазити с конвенционалне производње на интегралну. У Италији је 93 посто производње јабука засновано на интегралном концепту