Posle rezidbe, prihrana
Iako vinova loza još uvek spava, za vinogradare je već počela nova proizvodna godina. Dok se čokoti ne probude, lozu treba orezati, izneti orezane lastare iz zasada, popraviti naslone i zategnuti žice kako bi mogla da započne prolećna ishrana i obrada zemljišta. Dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva Sanja Čokojević iz knjaževačkog „Poljoservisa“, kaže da je za to sada najbolje vreme, jer korenov sistem vinove loze je veoma razvijen i aktivan od ranog proleća do kasne jeseni, a u tom dugom periodu ima vremena da loza usvoji sva hraniva koja su joj potrebna, pa bi trebalo da joj ona budu dostupna od samog početka vegetacije.
– Kako bi koren postao aktivan, neophodno je da temperatura zemljišta bude od 8 do 10 stepeni – ukazuje inženjerka Čokojević.
– U ranim fazama razvoja lastara azot ima ključnu ulogu za normalan razvoj biljke, a s približavanjem cvetanja potrebe za hranivima se postepeno povećavaju. Osim azota (N), lozi su potrebni i fosfor (P), kalijum (K) i kalcijum (Ca), ali i mikroelementi – gvožđe (Fe), bor (B) i cink (Zn) su takođe važni u ovoj fazi, jer aktivno učestvuju u svim procesima metabolizma.
Nakon cvetanja urea ne dolazi u obzir
Sanja Čokojević preporučuje da se u prolećnoj prihrani koriste NPK đubriva s više azota, a manje fosfora i kalijuma. Ukoliko je ukupna potreba za fosforom i kalijumom podmirena u jesenjem đubrenju, rana prolećna prihrana obavlja se čistim azotnim đubrivom kakvi su Urea, Kan i sl.
– Vinogradarima treba češće ponavljati da se posle završenog cvetanja ne preporučuje prihrana ureom, jer bi se kasnim dodavanjem ovog hraniva produžila vegetacija, što bi nepovoljno uticalo na dozrevanje i kvalitet grožđa, kao i na sazrevanje lastara – ističe ona.
Đubrenju azotom ne sme se pristupati šablonski. Mora se voditi računa o ekološkim uslovima, svojstvima sorte, primenjenoj agrotehnici, posebno kad je u pitanju opterećenje rodnim lastarima. Važno je da se prilikom prolećnog đubrenja ne preteruje s ovim elementom, posebno kada prihrana nije izbalansirana s fosforom i kalijumom. Prekomerna količina azota može isprovocirati prebujan rast lastara, a bujna loza je primamljivija parazitima i štetočinama i pojavi rehuljavih grozdova. Na takvim čokotima grožđe kasni u sazrevanju, a vina dobijena sa zemljišta u kojima ima viška azota su manje kvalitetna, imaju slabo izraženu aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.
Unošenje plitkom obradom
Da bi se lozi dodala sva hraniva u potrebnim dozama, neophodno je da se redovno kontroliše plodnost zemljišta. U punoj rodnosti vinova loza zahteva 20 do 70 kilograma po hektaru čistog azota, a unosi se u dva navrata. Polovinu treba dati početkom vegetacije, a ostatak preporučene količine posle cvetanja.
Čim se đubriva rasture trebalo bi ih uneti u podlogu. To znači da sledi obrada zemljišta na dubinu od 20 do 25 cm u plantažnim vinogradima, a na 10 do 15 cm u vinogradima sa malim razmacima sadnje. Istovremeno s azotom, mogu se uneti i ostali makro i mikroelementi.
Kao alternativno rešenje za smanjenu upotrebu mineralnih azotnih đubriva može se preporučiti zatravljivanje međurednog prostora u vinogradu, travnim smešama koje su specijalno namenjene za to. Ove biljke, zajedno s bakterijama koje imaju sposobnost da fiksiraju azot iz atmosfere i zemljišta na svom korenovom sistemu formiraju kvržice. Takvi usevi obogaćuju zemljište azotom, a zaoravajući ih dodajete podlozi vinograda i kompleksnu, dragocenu organsku materiju.
Priredila: Svetlana Mujanović
