U ovom periodu voćke miruju. To ipak ne znači da za voćare nema posla. Zima je period kada imaju više vremena da se posvete usavršavanju. Zimske škole, savetovanja, radionice, samo su neki od načina da se upoznaju sa najnovijim dostignućima i tehnologijama u oblasti voćarstva, te da stečeno znanje primene u praksi.
U međuvremenu, ukoliko vremenski uslovi dozvole, obavljaju se radovi koji nisu dosad urađeni. Nastavlja se sadnja, pod uslovom da zemlja nije smrznuta niti previše vlažna. Sadnice koje nisu posađene treba utrapiti i sačuvati od isušivanja, izmrzavanja, mehaničkih i oštećenja od miševa i zečeva. Za ovu namenu mogu poslužiti nadstrešnice, garaže, šupe… Kao materijal za trapljenje može se koristiti sitan i vlažan pesak.
Zaštita od divljači
Ako to nije urađeno tokom novembra, posađene voćke treba obavezno zaštititi od divljači. Postavlja se ograda oko voćnjaka ili stabla uvijaju trakama od natron papira. Takođe se koriste preparati, tzv. Repelenti, koji svojim mirisom odbijaju divljač. Za ovu namenu se ne preporučuju plastični džakovi. U vreme sunčanih dana i u toku zime stabla se greju danju i naglo hlade tokom noći, zbog čega može doći do pucanja kore i velikih oštećenja. Voćnjak treba redovno obilaziti, jer se zečevi lako kreću po snegu i mogu dohvatiti nezaštićene grane.
Obradu zemljišta u voćnjacima je najbolje obaviti tokom jeseni, posle đubrenja, ili tokom lepih zimskih dana – bolje nego u proleće. Obrađeno zemljište se ostavlja u otvorenim brazdama, da nakupi vlagu i što bolje se usitni. Poštuju se i određena pravila. Svake godine menja se pravac oranja, jednom uzduž, drugi put popreko. Da bi se sprečilo stvrdnjavanje zemljišta, menja se i dubina obrade – jednom je plića, drugi put dublja.
„Odeća“ za smokve i aktinidije
Još nije kasno da se okreči deblo i niže ramene grane da bi se sprečilo pucanje kore usled temperaturnih kolebanja tokom zimskih meseci. Bela boja kreča odbija sunčeve zrake i ne dozvoljava da dođe do zagrevanja debla i kretanja sokova iz korena prema kruni. Za ovaj posao treba izabrati toplije zimske dane.
Ljubitelji smokve ne treba da zaborave da je ovo voće poreklom iz toplijih krajeva i da je veoma važno da se na vreme „obuče“ i zaštiti od izmrzavanja, naročito ako je posađena na nezaklonjenom položaju. Od zimskog mraza najviše stradaju mlada stabla (prva i druga godina), posebno ako su tokom leta bila izložena suši, a u jesen naglo počela rasti posle obilnih kiša, pa im do zime drvo nije potpuno sazrelo. Za ovu namenu mogu poslužiti slama, kukuruzovina, asure, borove grane, agril… Bira se dovoljno lak, odnosno materijal koji neće previše opteretiti biljku, a da pri tom propušta i dovoljnu količinu svetlosti. Preporuka je i da se na sličan način zaštite i mlade biljke aktinidije.
Ne zaboravite da očistite voćnjak od polomljenih i oštećenih grana, smolotičine, ispucale ili oguljene kore, mahovine, lišajeva… Tako ćete im produžiti životni vek.
Proverite zdravstveno stanje plodova jesenjih i zimskih sorti jabuka i krušaka u skladištu. Ukoliko primetite bilo kakve promene, takve plodove treba ukloniti.
S. Malinović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
