Sve ispitivane domaće autohtone sorte jabuka (prema Keseroviću i sar. 1993.) pokazale su veći stepen otpornosti u odnosu na sorte stranog porekla, a posebno se mogu izdvojiti: bihorka, šumatovka, krstovača, popadinka i senabija. Pored savremenih plantažnih zasada, treba razmišljati i o sortama jabuke za amaterske zasade na okućnicama, manastirskim i crkvenim imanjima, školama. U ovom slučaju treba dati prednost sortama jabuke koje pokazuju veću otpornost prema bolestima i štetočinama, a i prema agroekološkim uslovima. Predlažem neke od njih.
Krstovača
Krstovača sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Ima srednje krupan do krupan plod nepravilnog oblika, sa sunčane strane prekriven dopunskom crvenom bojom i po celoj površini posut belim lenticelama. Otporna je prema raznim bolestima. Retko strada od čađave krastavosti, a simptomi se pojavljuju uglavnom na listu. Veoma je bujna i alternativno rađa. Plodovi izloženi vetru opadaju.
Šumatovka
Šumatovka rađa redovno i obilno. Sazreva krajem oktobra, dobro se čuva u običnim uslovima, a plodovi su dobri za upotrebu u svežem stanju tek u januaru mesecu. Plod je sitan, svetlo do tamnocrvene pokrovne boje, kiselo-slatkog ukusa i prijatne arome. Otporna je prema bolestima i dobro podnosi oštre zime, sušu i jake vetrove.
Topaz
Pogodna za proizvodnju biološki vredne hrane je i češka sorta topaz, atraktivnog ploda prekrivenog prugastom svetlocrvenom bojom. Sazreva oko nedelju dana pre zlatnog delišesa, rađa redovno i obilno i tolerantna je prema najznačajnijim gljivičnim bolestima.
Senabija
Senabija se bere u prvoj polovini oktobra. Srednje je bujna do bujna, uspravnih grana i uske krošnje u mladosti koja se kasnije otvara. Veoma kasno cveta pa ne strada od mrazeva. Alternativno rađa u ekstenzivnim uslovima. Plod je srednje krupan, zelene osnovne boje pokožice koja je na sunčanoj strani prekrivena bledim rumenilom. Slatkog je ukusa i nedovoljno sočna. Tolerantna je prema čađavoj krastavosti i jabučnom smotavcu. Tu su i druge autohtone i odomaćene sorte jabuke:
budimka, kolačara, užička kožara i dr.
Od stranih sorti preporučujem: francusku sortu florina (Querina). Pored otpornosti prema čađavoj krastavosti i tolerantnosti na pepelnicu, praktično je otporna prema plamenjači (Erwinia amylovora). Bere se polovinom septembra i karakteriše se tamnom, ljubičastom dopunskom bojom pokožice i dobrim organoleptičkim osobinama. Sklona je alternativnom rađanju pa se preporučuje proređivanje plodova.
Golden orindž, brina…
Iz Italije (Trento) vode poreklo sorte golden orindž, otporna prema čađavoj krastavosti i osetljiva prema pepelnici, i brina, otporna prema čađavoj krastavosti i malo osetljiva prema pepelnici. Golden orindž je sorta dobre i redovne rodnosti. Bere se nedelju dana posle zlatnog delišesa (krajem septembra). Zelenožuta osnovna boja pokožice prekrivena je crvenonarandžastim rumenilom na oko 20 % površine, što plodove čini veoma atraktivnim.
Uz smanjenu upotrebu fungicida mogu se gajiti neke komercijalne sorte kao što su: melroze, greni smit, boskopka, starkova najranija, diskaveri, džems griv i dr.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Naslovna fotografija: AdobeStock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
