U poslednjoj deceniji u Srbiji je sve više novih zasada vinove loze, kao i mladih koji se posle školovanja vraćaju lozi i svojoj dedovini.
Dobri vinogradari znaju da je za dobro vino važna kvalitetna vinova loza, pravo zemljište i dovoljno sunca. U vinogradima u Srbiji, osim već prepoznatljivih francuskih, sve više je starih, autohtonih, ali i novostvorenih sorti grožđa, čime se prate prohtevi hedonista i turista za novim mirisima i ukusima vina. Vina iz Srbije na međunarodnim takmičenjima, sve češće osvajaju nagrade, i staju rame uz rame sa onim svetskim.
Prema poslednjim statističkim podacima u Srbiji se 22.000 hektara pod vinogradima, ali ta cifra se uvećava s obzirom na to da se svake godine podižu novi zasadi vinove loze.
Srbija, kao i ceo Balkan, prati svetske trendove jer su u svetu trenutno na ceni autentična vina tako da je velika potražnja za vinima napravljenim od autohtonih sorti grožđa, što za Srbiju znači – prokupac, tamjanika, skadrka, bagrina i druge sorte koje se vekovima gaje na ovim prostorima.
Balkan je pravi centar diverziteta Evrope, zato što na jako malom prostoru ima jako puno različitih sorti vinove loze i klimatskih uslova, jer Balkan se bukvalno prostire i dodiruje i Jadransko more, i Sredozemno more, i Karpate. U tome je veliki potencijal da se iskažu u proizvodnji različitih vina.
Kada se govori o prostoru Balkana, mora se uzeti u obzir Rumunija, Bugarska i Moldavija koje su veliki proizvođači vina, kao i Severna Makedonija. Ali kada se govori o kvalitetu, može se reći da je prilično ujednačen i da ceo prostor može na sebe da skrene pažnju kvalitetnim i autentičnim vinima.
Tamjanika se u Srbiji gaji više od pet vekova, a kada se neka sorta u jednom podneblju gaji stotinama godina, kada je uzgajaju desetine pokolenja, ona postaje deo kulturne baštine i identiteta. Za njen opstanak i popularnost najzaslužniji su vinari iz Župe. Od ove sorte grožđa nastaje veoma jako, desertno, muskatno, izuzetno aromatično vino. Zato, valjda, od kako je nastala, tamjanika i ima oreol najmirisnijeg grožđa i vina.
R. D. J.
