Na upravo završenom sastanku rukovodstva i predstavnika Svetske organizacije proizvođača maline (IRO), predstavljeno je stanje u proizvodnji ove, za mnoge od članica ove organizacije, izuzetno važne voćne vrste. Članice IRO-a su, pored naše zemlje i Čile, Poljska, Kina, Kanada, Meksiko, Bugarska, Velika Britanija (Engleska i Škotska), Peru, Ukrajina i SAD, a u pobrojanim zemljama se proizvodi više od 70% svetske proizvodnje ovog voća.
Sastanak je održan u Gvadalahari koja je glavni grad meksičke savezne države Halisko, a našu zemlju je predstavljao dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo iz Čačka. U svom obraćanju naš predstavnik je opisao stanje u malinarstvu koje predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda srpske privrede.
Kada je reč o obimu proizvodnje, dr Leposavić je pojasnio da je Srbija tokom prethodnih godina beležila značajna kolebanja u količinama, a kao glavne razloge za to je naveo snažan uticaj nepovoljnih klimatskih faktora, kao i variranje cena pri otkupu i plasmanu, što utiče na rast ili pad interesovanja srpskih proizvođača za ulaganje u zasade. Proizvodne količine su se kretala od 93 hiljade tona u 2002. godini do ovogodišnjih 45 hiljada, što je za 2,5 puta više nego u 2025. godini. Naglasio je i da je malina ove godine imala izuzetan kvalitet na šta su prvenstveno uticali pogodni vremenski uslovi ali i prošlogodišnja otkupna cena koja je za proizvođače iznosila prosečno 5,1 euro za kilogram maline, a da je ovo voće u sezoni koja je za nama plaćano 3,8 evra.
Govorivši o srpskom izvozu, od 2013. godine on se kretao u rasponu od 61 hiljade tona, preko 114 hiljada tona u 2019. godini, do 67 hiljada tona u 2022. godini. U prvih šest meseci 2026. godine, iz Srbije je izvezeno 28 hiljada tona. Zbog pada proizvodnje u našu zemlju se sve više uvozi malina koja po kvalitetu nije ono na šta su tradicionalni kupci navikli. Glavne zemlje iz kojih nam se uvoze maline su Poljska, Ukrajina, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Kina, a u poslednje vreme i Moldavija.
Posebnu pažnju u izlaganju dr Leposavića je privukla tema borbe sa klimatskim promenama koje itekako utiču na sveukupnu biljnu proizvodnju, ne samo na malinarstvo. On je naveo pozitivna iskustva primene preparata koji su delo domaćih naučnika, a koji u uslovima ekstremnih temperatura praćenih deficitom padavina pomažu biljkama da usvajaju vlagu iz vazduha. Kao primer je naveo da je folijarna primena ovih sredstava tokom sezone dovela do znatno boljeg stanja biljaka, većeg prinosa i boljeg kvaliteta – ne samo kod maline, već i kod drugih voćnih vrsta.
Dr Leposavić je na kraju svog izlaganja dao i preporuke za stabilizaciju proizvodnje maline a koja se odnose kako na primarnu proizvodnju, tako i preradu i zaštitu svih aktera u malinarskom biznisu koje nam, u zavisnosti od godine donosi i preko 350 miliona američkih dolara. Takođe, zahvalio se i firmama i pojedincima koji su mu omogućili učešće na ovom veoma značajnom skupu.
Zadovoljni nastupom ali i zbog konkretnih preporuka koje se odnose na tehnike održavanja zasada i borbi protiv bolesti i štetočina u malinama, organizator konferencije, meksička kompanija Aneberis je našem stručnjaku uputila poziv za radnu posetu njihovih proizvođača u sledećoj godini.
