Dragica Dragojlović je pletilja. Znate one žene veštih ruku, što od vunice i vune čuda stvaraju. Samo, nju kao mnoge druge žene, nije imao ko da uči u detinjstvu, znanje je sticala sama. Prvo nevešto, grešeći, parajući, a onda sve bolje, po šemama iz modnih časopisa, gledajući i šta druge rade. Od prvog džempera koji je sebi isplela do „Kreativnih igala“ i današnjih dana mnogo je vremena prošlo. Smrt supruga, nezaposlenost sina i premala penzija, ovu Valjevku nisu pokolebali, samo su joj dali snage i volje da stvara i preživi. Na njoj svojstven način, pomoću štrikaćih igala.
– Ja sam ceo život radila kreativne stvari koje se rade rukama. Pravila sam torte i kolače, slike na torte, heklala, plela. To mi je oduvek bila pasija – priča Dragica koja se igala za pletenje dohvatila kao srednjoškolka.
– kao srednjoškolka sam se zainteresovana i samouka sam. Nije mi niko pokazivao, po šemama sam radila, učila sama na svojim greškama i naučila – a svog prvog ispletenog rada se prisetila, teže malo doduše i sa dubokim uzdahom, ali zna da je to bio džemper.
-Uh, ko bi se setio. Mislim da je to bio najjednostavniji tamno zeleni džemper koji sam sebi isplela. Bilo je to samo prave petlje i najlakši motiv – s godinama kako je učila radila je i sve komplikovanije motive.
– posle sam se usuđivala da radim i komplikovanije motive, ali po šemama i kad vidim nešto pa „skinem“ po slici, napravim šemu i radim. Koliko vremena je potrebno za jedan džemper zavisi od debljine vune s kojom se radi, može da se uradi za četiri do pet dana – kaže Dragica, navodeći da je vuna dosta teža za pletenje jer lomi ruke.
– Nije isto, vremenski se razlikuje po tome da li je tanja ili deblja vuna. Kada je vuna kruća onda je to dodatno opterećenje na ruke, lomi ruke, treba to izdržati. Teško je to, usecaju se igle u prste, znam jer sam radila i domaću vunu. Nju je jako teško lomiti, lakše je ako uzmete deblje igle pa bude „onako“. Ako hoćeš da to bude pedantno i svaka petlja jednaka, onda moraš da malo polomiš prste da bi to bilo lepo – iskrena je pletilja koja uglavnom koristi vunicu, tako da taj problem sada nema.
– Upravo pletem dvoje čarape. Jedne su od deblje vune i brže ide, a ovo što sam jutros počela je tanja vuna pa ću provesti malo više vremena – objašnjava, navodeći da se pletenju posvetila kad je postala udovica.
– Od kad njega nema mene je uhvatila dokolica, onda sam krenula da razmišljam što ja ne bih mom unuku isplela grejače, kape i još ponešto. Tako je krenulo, pa se nagomilalo i rekla sam ćerki pošto me društvene mreže ne interesuju da mi to ona islika i stavi na mreže, pa da vidimo šta će biti. Tako su krenule „Kreativne igle“, a s obzirom na to da mi je penzija 20 hiljada a sin nema posao, to bi meni bila velika pomoć u preživljavanju. Nije to dodatna zarada već stvar preživljavanja – interesovanja za njene rukotvvorine ima, ali malo prodaje, što je ne obeshrabruje.
– Nadam se da će se ljudima svideti moje pletenje, ja najviše volim kapuljače, one su mi najdraže – rekla je za Dobro jutro, Dragica Dragojlović iz Valjeva.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Kreativne igle
