BELI LUK RADO VIĐEN U SVAKOJ BAŠTI
Retke su seoske bašte u kojima nema leja-dve belog luka. Jesenji ili prolećni, svejedno, važno je da se posadi. Baštovani najčešće vode računa o tome kojim biljkama je ovo povrće dobar komšija jer, poznato je, dobar je „zaštitar“ mnogih vrsta povrća, a i voća od štetočina i parazita, ali retko čujemo koje biljke pozitivno, a koje negativno deluju na njega.
Beli luk ima insekticidno, antifungalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. Na biljke deluje i kao biostimulator. Neke štetočine odbija njegov miris, dok korisne insekte privlači. Mirisom odbija lisne vaši, tripse, grinje, ali i krupne životinje kao što su glodari, srne…
Verovali ili ne, dokazano je da beli luk ima odličan suživot u istoj leji s jagodama, koje štiti od gljivičnih bolesti. Pošto se u ovo vreme jagode sade, u novim lejama treba ostaviti malo mesta i za ovog korisnog komšiju. Samo valja paziti da se ne posadi preblizu i da ga ne zaguše koren i listovi jagode. Glavice će biti krupnije, jer se usev ovog voća đubri i navodnjava u fazama koje su kritične za rast belog luka.
Dobar sustanar mu je i šargarepa. Ona ga svojim mirisom štiti od napada lukove muve i pomaže u prevenciji bolesti glavice. Takođe, podstiče formiranje njegovih podzemnih delova. Nije „babina vradžbina“ ali šargarepa posejana s njegove desne strane će ga štititi od lukove muve. Na njega pozitivno deluju i kupusnjače, ali ne i sam kupus. Ove dve vrste povrća se uzajamno štite i teraju štetočine, a karfiol i brokoli privlače brojne korisne insekte. Veliki listovi kupusnjača smanjuju pojavu korova. Od lekovitih biljaka je najzahvalniji bosiljak, koji ne samo da štiti već i poboljšava ukus čenova belog luka.
Postoji i grupa biljaka koje nikako ne treba uzgajati pre, na istoj leji ili neposredno uz nju, jer međusobno pomažu razvoj parazita, prouzrokovača bolesti ili pogoršavaju kvalitet i ukus čenova belog luka. U ovu grupu, pre svega, spadaju pripadnici porodice lukova. Treba izbegavati crveni luk, praziluk, ljutiku i luk vlašac. Neće mu odgovarati ni blizina mahunarki, pasulja i graška, cvekle i povrtne repe.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
