Među koricama tri knjige našlo se više od 1.000 zapisa, brojne poslovice, izreke, zagonetke i kletve
Vlasniku električne čobanice lopovi su na kocu u Kalipolju ostavili poruku:
– Ja sam se udala, traži drugu!
U selima na padinama Javora se kunu da je priča istinita, a ovu anegdotu je sa više od 1.000 drugih na stranicama svoje tri knjige sabrao novinar u penziji Dragoljub Gagričić (73) iz Nove Varoši.
Druga priča pak kaže : Sa trešnje ispred kuće Drulovića u selu Drmanovići, na Zlataru, celo jutro se oglašavala kukavica. Jedna od snaša izlete iz kuće, pa viknu:
– Šta ti je te kukaš, nisi se ti udala u Druloviće nego ja.
Punih 12 godina nakon što se prva knjiga „Starovklaška umovanja“ pojavila pred čitaocima, iz štampe je nedavno izašla i treća – „Starovlaška riznica“. Pored anegdota iz života gorštaka među njenim koricama je i 340 poslovica i 2.000 izreka, kao i više od 260 zagonetki i preko 300 kletvi koje je Gagričić zabeležio tabanajući novinarskim poslom po vrletima Starog Vlaha.
– Zrnca umovanja u Starom Vlahu sabirana su godinama, ali i sada žalim što sakupljačkom i zapisivačkom radu nisam pristupio istrajno i sistematski, pa su neki od tih bisera netragom nestali. Anegdote koje sam pribeležio nisu samo narodno komedijanje ili podsmevanje nesporazumima i ljudskim slabostima.Iz raboša i bisaga starovlaških šereta, lukavih i pronicljivih, biju izdanci narodne mudrosti i humora. Ove životne i ubedljive slike prohujalih vremena, našeg mentaliteta i duha kraja ostaju i kao priče o ljudskim sudbinama i vremenu koje je nestalo – kaže za „Dobro jutro“ Gagričić.
I „Starovlaška riznica“ je i svojevrsni omaž starovlaškim šeretima. Oni su za Gagričića već decenijama neiscrpna inspiracija i motivacija, a njihova kazivanja prave male slike života i vremena. Autorovi junaci su otresiti, lukavi, dovitljivi, duhoviti, izvrsni poznavaoci ovdašnjeg mentaliteta, koji bez zle namere i teških reči, uspevaju da ismeju sve naše zablude, nakaradnosti, primitivizme, ostrašćenosti…
– U vremenu koje gasi ognjišta i sve više smo „zarobljenici“ kompjuterske i digitalne tehnike, polako presušuju izdanci i izvori narodnog umovanja. Ali, ne možemo se odreći i otrgnuti od nadahnute žive narodne reči i njenih tumača. One su zov naših ognjišta i koliba, naših klanaca i vrleti, kamenica i pećina, gradina i visova, rudina i lazova, studenaca i vrela, vodeničišta i livada, krčevina i omara… One spajaju pretke i potomke- kaže Gagričić.
Željko Dulanović
