Насловна АРХИВА DRVENASTI BOŽUR: Retka biljka zlata vredna

DRVENASTI BOŽUR: Retka biljka zlata vredna

Расте као грм висине до два метра, а красе га величансвени миришљави цветови ружичасте, беле, љубичасте, црвене, али и лимунжуте боје

2740
Фото: wikipedia

Raskošni, egzotični cvetovi drvenastog božura (Pheonia suffructicosa) najlepši su ukras bašte u maju i junu. To je „grm“ koji veoma sporo raste, ali može dostići visinu od 1,5 do dva metra. Krase ga veličanstveni mirišljavi cvetovi u obliku kugle, pehara ili činije, prečnika i preko 25 centimetara, koji mogu biti jednostavni, dupli ili poludupli, beli, ružičasti, crveni, ljubičasti, ali i prelepi limunžuti.

Drvenasti božur je poznat i kao kineska ruža, a pripada rodu Paeonia. Ime je dobio po grčkom bogu Peonu, a u Kini je bio popularan još u 7. veku. U početku je ukrašavao vrtove bogataša i careva, pa je dobio ime i „carski cvet“.
Ova dugovečna biljka može da ukrašava vrtove stotinak godina i duže. Svoje mesto našla je u dvorištu Tvin pagoda hrama u kineskom gradu Taijanu još za vreme vladavine cara Van Lia, a svakog aprila poslednjih 400 godina daje stotine veličanstvenih cvetova prijatnog mirisa.

Iako je u Evropu preneta pre skoro 200 godna, tek u novije vreme ova zahvalna i izdržljiva biljka počela je masovnije da se gaji, a poslednjih nekoliko godina i u našim vrtovima. Pošto na jednom mestu ostaje dugo, neophodno joj je obezbediti odgovarajuće uslove, mada se u principu veoma lako gaji. Za velike cvetne grmove potrebna je potpora da posle jačih pljuskova ne bi došlo do poleganja cvetova, koji su veoma krupni, prečnika dvadesetak centimetara. Dobro uspeva na osunčanim ili polusenovitim mestima, zaštićenim od vetra. Posađeni u polusenci drvenasti božuri će duže cvetati, u šta smo se uverili prilikom posete porodici Džunić u Starčevu kod Pančeva.

Foto: Pixabay

Najviše im odgovara plodno, peskovitoilovasto i umereno vlažno, duboko zemljište. Zbog toga je neophodno da se pre sadnje zemlja duboko prekopa i usitni, zatim obogati dodavanjem đubriva ili komposta. Sade se od sredine septembra do kraja oktobra u jame duboke pola metra i široke 60-70 centimetara. Ako se sadi više biljaka, razmak između njih treba da bude metar i po. Mogu se gajiti u žardinijerama i većim saksijama i saditi tokom cele godine. Prikladni su za barokne i japanske bašte, kojima daju čar, ali i za jednostavne prirodne leje.

Tokom vegetacije „carski cvet“ traži umereno zalivanje. Voda je najvažnija u vreme rasta, do cvetanja, i tokom julskih žega. Međutim, ni s vodom ne treba preterivati, jer se tada na listovima i mladim izdancima, zbog napada gljivica, mogu pojaviti smeđe fleke. Zaražene izdanke treba odseći malo iznad zemlje i poprskati fungicidom. U proleće svake druge godine prihranjuje se sa 50 grama mineralnog đubriva po svakom bokoru, a u letnjim mesecima, posle cvetanja, organskim koje sadrži veće količine azota.

Mlade božure treba blago orezati da bi dobili lepu i pravilnu formu. Starijim biljkama orezuju se samo one grane koje grm čine pregustim ili nepravilnim, u rano proleće dok je biljka u stanju mirovanja, krajem leta ili u ranu jesen da bi se izbeglo curenje sokova. Precvetali božuri tokom letnjih meseci imaju tamnozelene listove, dok bronzanoljubičaste dobijaju u jesen. Zatim gube listove i prezimljavaju. U proleće izrastu i ponovo cvetaju. Cvetovi će biti krupniji ako se svi sem terminalnih pupoljaka pokidaju. Veoma efektno deluju i s drugim biljkama u vrtu: geranijumom, macinom travom, loptastim šimširom, poleglim formama četinara…

D. Radivojac

Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.