Brundale su moćne motorke na julskoj vrelini, a svaki rez hiruški precizan merio se dugo i pažljivo kao da je Svetsko prvenstvo a ne „Sekački višeboj“ na „Zlatarfestu“. A na njemu četiri vrsna sekača iz „Srbijašuma“, majstori svog zanata i repreprezentativci Srbije, sa brojnim priznanjima i medaljama osvojenim na međunarodnim takmičenjima.
Mada je „Višeboj“ bio otvoren za sve, a organizatori spremni da maksimalno „spuste“ takmičarske kriterijume, niko se nije prijavio od lokalnih drvoseča, koji za pilandžije i Šumsku uslužno obaraju stabla u vrletima Bosanja, Murtenice, Zlatara i drugih planina Starog Vlaha. Nije ih puno bilo ni u publici, a oni koji su došli imali su šta i da vide i da nauče.
-Takmičenje u Novoj Varoši je pre svega edukativnog karaktera i u cilju promocije zanata sekača, od koga sve počinje u procesu obrade drveta. Namera nam je bila i da postaknemo mlade da se bave ovih poslom, koji jeste težak poput rudarskog, ali je ujedno i koristan i lep na svoj način- kaže za „Dobro JUTRO“ Dragan Dubljanin, pomoćnik direktora Javnog preduzeća „Srbijašume“.
Na „Sekačkom višeboju“ u Novoj Varoši učestvovali su Goran Čamagić iz Raške i Lazar Tasić iz Kuršumlije, kao i Uroš Ćurčić iz Ivanjice i njegov zemljak Marko Nešković, koji je najtrofejniji član reprezentacije Srbije. Po struci šumarski tehničari i inženjeri šumarstva, ali i vrsni sekači, majstori ovog zanata. Mada je takmičenje bilo revijalnog karaktera, sve se merilo precizno u milimatar i stoti deo sekunde, po pravilima koja se primenjuju na takmičenjima evropskog i svetskog ranga.
A samo takmičenje organizvovano je tako da se svaki od takmičara pokaže brzinu i preciznost u svakoj od pet individualnih disciplina, a da na kraju pokažu kolektivni duh u „štafeti“. Kako objašnjavaju šumari, discipline predstavljaju simulaciju rada sekača u šumi, od obaranja stabla do kresanja grana.
-Prva disciplina je, naravno, obaranje trupca, gde se stablo, bez grana, dugo 15 metara, obara na tančo određeno mesto. Drvoseča mora da ga obori za manje od tri minuta, a negativno se boduje svaki centimetar odstupanja od predviđenog mesta pada. Takmiči se i u brzom menjanju vodilice i lanca, a takođe i u kombinovanom i preciznom prerezivanju. U kombinovanom prerezivanju, dva reza, sa gornje i donje strane trupca, moraju da se ‘sretnu’ što preciznije, a odstupanja se mere u milimetrima, dok se u preciznom prerezivanju stablo mora preseći što bliže dasci na kojoj leži, a da se ona ne ošteti . Najkomplikovanija, ali i najatraktivnija disciplina, ipak je kresanje grana. Tu se sa stabla moraju odseći ‘grane’ odnosno, komadi drveta koji su u njega usađeni, i to tako da se ne ošteti samo stablo, a da ‘grana’ ne viri više od pet milimetara- pojašnjavaju takmičari-sekači iz „Srbijašuma“.
Bivše SFRJ je uz Mađarsku pre više od pola veka bila začetnik međunarodnog takmičenja, a sekači iz Srbije godinama su među najboljima, i na evropskom i svetskom prvenstvu redovno osvajaju medalje. Pokrenuta je i inicijativa da se naredno državno prvenstvo i „Šumarijada“ organizuju na Zlataru.
-‘Sekački višeboj’ je prvo takmičenje drvoseča koje se organizuje na Zlataru. Oko 70 posto teritorije opštine Nova Varoš prekriveno je šumom, dok je veliki broj naših sugrađana radno angažovan i živi od šume. Zbog toga nam je bila namera da u saradnji sa ‘Srbijašumama“ ukažemo na značaj šuma koje predstavljaju pluća naše planete, i veliki su turistički i privredni potencijal. Najmlađi posetioci manifestacije dobili su na poklon i sadnice četinara- kaže Branko Pucarević, direktor Turističke organizacije „Zlatar“.
Tekst i foto: Željko Dulanović
Specijalna oprema
-Sekači na takmičenjima rade sa motornima testerama koje imaju veći broj obrtaja nego obične i specijalno su pravljene za ovu namenu. Veliki značaj pridaje se i fizičkoj zaštiti, pa sekači na takmičenjima nose čizme sa metalnim ojačanjima i pantalone sa mrežicama koje zaustavljaju lanac, kao i jakne i šlemove sa vizirima i antifonima, i antivibracione rukavice- kaže Dragan Dubljanin iz „Srbija šuma“. „Sečaki višeboj“ u okviru „Zlatarfesta“ organizovala je Turistička organizacije „Zlatar“ u saradnji sa Javnim preduzećom „Srbijašume“. Pokrovitelji su bili Opština Nova Varoš i „Huskvarna“ kao jedan od najboljih proizvođača motornih testera i opreme.
