Proizvodnja grožđa i vina u okolini Niša svojevremeno je bila na zavidnom nivou, o čemu svedoče i nekadašnje velike vinsko-vinogradarske zadruge kao što su „Sićevo“ i „Podrum Malča“. Na žalost, ove zadruge nisu preživele devedesete godine prošlog veka i dugu i bolnu tranziciju. Svedoci vremena kažu da je taj period bio veoma mučan i da su zato ljudi izgubili poverenje u zadruge i zadrugarstvo. Vinogradari su odustajali od proizvodnje grožđa: u okolini Niša je, prema Popisu iz 1980. godine, pod zasadima vinove loze bilo 5.000 hektara, a do danas je preostalo svega 6 do 7 odsto ove površine.
Poverenje sada pokušava da povrati „Vinski podrum Malča“, vinogradarsko vinarska zadruga, proistekla iz Zemljoradničke zadruge „Kisko“ koja je petnaestak godina bila registrovana za proizvodnju jabukovog sirćeta. Ova zadruga sada okuplja sedam zadrugara i dvadesetak kooperanata. Kako smo čuli u zadruzi, interesovanje za podizanje novih zasada je malo, pre svega zbog izumiranja sela i migracije stanovništva. Domaćinstva, koja su nekad uzgajala vinovu lozu, bila su mnogoljudna, kao što su i ova okupljena oko Zadruge „Vinski podrum Malča“, međutim, takva domaćinstva su vrlo retka. Ipak, nadaju se boljim danima, što pokazuje i prelazak sa sirćeta na proizvodnju vina, osluškujući tržište.
Aduti iz prošlogodišnje berbe
Razlog za preorijentaciju proizvodnje i preregistraciju jeste trend porasta potražnje za domaćim, kvalitetnim vinima. Zadruga dosad nije iznosila vina na tržište, jer u poslednje tri godine u bačvama neguje „piće bogova“ i priprema se za premijerni nastup. Kažu da su vinima iz prošlogodišnje berbe veoma zadovoljni i planiraju da se do kraja godine ono nađe u bocama i potraži svoje mesto pod suncem.
– Na plantaži koja se prostire na 20-ak hektara dominira sorta italijanski rizling, slede sovinjon i smederevka. Ove površine se neće povećavati jer za sada zadruga nema snage, a ni prostora za to. Lokacija na brdu Gramada na kojoj se nalaze ovi vinogradi, naime, bila je dugo nepravedno zapostavljena. Smatralo se da je dispozicija koja gleda ka Moravi dobra za vinogradarstvo, a ne ona okrenuta Dunavu. Naši vinogradi stari su šest i sedam godina i primer su da na ovoj „izvikanoj“ lokaciji fantastično uspevaju, posebno italijanski rizling i sovinjon beli, do te mere da bismo podigli nove zasade samo kada bi imali gde – kaže Milan Aleksić, stručni saradnik ove zadruge.
Zelena berba za bolja vina
Aleksić nam je rekao da se u zadružnim vinogradima u poslednje dve godine obavlja i zelena berba kojom se ograničava količina grožđa po čokotu, te da se sve odvija u pravcu dobijanja kvaliteta, a ne količina. Inače, Zadruga je i svojevrstan servis na usluzi zadrugarima i kooperantima u otkupu celokupnih količina grožđa. To je za vinogradare velika stvar jer neretko „dođu“ godine kada nema ko da otkupi grožđe.
Planovi ove vinogradarsko-vinarske zadruge su dalje tehničko unapređenje podruma i osvajanje tržišta, te su u julu pripremali potrebnu dokumntaciju za podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u proivodnji vina koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede. Nadaju se da će ostvariti pravo na ovu subvenciju jer bi ona predstavljala vetar u leđa razvoju Zadruge.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
