ZABORAVLJENA NA TRPEZI, UVAŽENA U NAUCI
Zlatnožuta, mirisna i naizgled tvrda, dunja je voće koje zahteva strpljenje. Ne jede se na brzinu, ne bere pre vremena i ne otkriva svoje tajne onima koji ne znaju da čekaju. To čini posebnom: dunja je jedan od najstarijih kultivisanih plodova na svetu, opevana u antičkim spisima i cenjena u tradicionalnoj medicini od Mediterana do Persije. Dok je moderna ishrana gotovo zaboravila na nju, nauka počinje da je vraća na zasluženo mesto.
Dunja je niskokalorično voće. U 100 grama ima svega 57 kalorija, ali je izuzetno hranljiva. Bogata je vitaminima, mineralima, vlaknom pektinom i jedinstvenim polifenolima čije dejstvo na organizam istraživači tek u potpunosti otkrivaju.
Snažna antioksidativna odbrana
Visok sadržaj vitamina C čini dunju snažnim saveznikom imunog sistema, posebno u hladnim mesecima kada sazreva i kada je organizam najizloženiji sezonskim infekcijama. Vitamin C podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca, ubrzava zarastanje tkiva i deluje kao prirodni antioksidant koji štiti ćelije od oštećenja. U kombinaciji sa vitaminom E koji dunja takođe sadrži, ovo voće gradi snažnu antioksidativnu odbranu organizma.
Polifenoli dunje, katehini, epikatehin i hlorogenska kiselina, pokazuju izrazito antiupalno i antimikrobno delovanje. Studije su pokazale da ekstrakti dunje inhibiraju rast pojedinih patogenih bakterija i gljivica, što ih čini potencijalnim saveznicima u borbi protiv infekcija digestivnog i respiratornog trakta. Iako su ovi efekti za sada potvrđeni uglavnom kroz laboratorijska (in vitro) istraživanja i studije na životinjama, naučnici su optimistični u pogledu njihovog potvrđivanja i u kliničkim studijama na ljudima. Ista jedinjenja deluju zaštitno na sluznicu želuca, smanjujući rizik od gastritisa i čira na želucu.
Dunja je jedan od najbogatijih prirodnih izvora pektina, vrste rastvorljivog vlakna koje u digestivnom traktu formira gel i na taj način usporava apsorpciju šećera i masti. Zahvaljujući tome, dunja stabilizuje nivo glukoze u krvi, smanjuje nivo LDL holesterola i podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Pektin istovremeno hrani korisne crevne bakterije, čime podržava raznovrsnost mikrobioma koji je temelj celokupnog zdravlja, od imuniteta do mentalnog blagostanja.
Termička obrada pojačava lekovitost
Kalijum koji dunja sadrži doprinosi regulaciji krvnog pritiska i normalnom radu srčanog mišića, dok bakar učestvuje u sintezi kolagena, apsorpciji gvožđa i zaštiti nervnog sistema. Gvožđe i folna kiselina podržavaju stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prevenciju anemije, a magnezijum doprinosi smanjenju umora, normalnoj funkciji mišića i psihološkoj ravnoteži.
Tradicionalna medicina odavno koristi dunjin čaj i kuvan sok u lečenju kašlja, upale grla i bronhitisa. Sluz koja se oslobađa kuvanjem dunje oblaže i smiruje nadražene sluzokože disajnih puteva, pružajući prirodno olakšanje bez neželjenih efekata. Seme dunje, koje se ne konzumira sirovo, u obliku čaja koristi se kao blagi sedativ i sredstvo za smirivanje digestivnih tegoba.
Dunja se gotovo nikada ne jede sirova, ali upravo termička obrada oslobađa i pojačava njena lekovita svojstva. Kompot od dunje, pečena dunja sa medom i cimetom, dunjin pekmez bez dodatog šećera ili čaj od kore i semena, sve su to jednostavni načini da se maksimalno iskoristi ovo voće. Odlično se slaže i sa sirevima i jelima od mesa, gde njena prirodna oporost donosi posebnu dimenziju ukusa.
Dunja nas uči da vrednost nije uvek vidljiva na prvi pogled. Tvrda i nepristupačna u sirovom obliku, ona se pod uticajem toplote i vremena pretvara u nešto bogato, mirisno i lekovito. Redovnim uključivanjem dunje u jesensku ishranu podržavamo imunitet, srce, creva i disajne puteve, sve odjednom, tiho i pouzdano, onako kako to samo priroda zna.
Pravo vreme da se naprave zalihe
Savet: Sezonu dunje ne treba propustiti. Traje kratko, od oktobra do decembra, ali je pravo vreme da se naprave zalihe u vidu kompota, pekmeza ili sušene dunje koja čuva minerale i vlakna tokom cele godine. Kora dunje sadrži najveću koncentraciju polifenola, pa je preporučljivo koristiti je pri kuvanju i ne odlagati je pre termičke obrade.
Piše: N.D. Jelena Keserović, naturopata i nutricionistički terapeut
