Duvanov trips (Trips tabaci), kako mu i ime kaže, štetočina je duvana, na njemu je otkriven, ali je ubrzo svoj jelovnik obogatio sokom raznog povrća, kao i ostalih biljaka kojih ima čak više od 150 vrsta. Najveće štete pravi povrću u zaštićenom prostoru, u plastencima, staklenicima, ali ne štedi ni biljke koje se gaje na otvorenom polju.
Piše: Svetlana Mujanović
Značajne štete pravi na duvanu, luku, kupusu, paprici, paradajzu, krompiru, krastavcu i drugom povrću. Odrasli tripsi su žutosmeđi insekti, ne krupniji od jednog mm, s krilima ukrašenim resama. U polju razvija tri do pet generacija u toku godine a u zatvorenom prostoru se razmnožava i tokom zimskih meseci.
Prija mu toplo i suvo vreme
Prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu, a najčešće u biljnim ostacima koji su ostali na parceli, u niskom rastinju, busenju trava… Odrasli insekti se pojavljuju rano u proleće kada je tokom pet do sedam dana prosečna temperatura vazduha iznad 10 stepeni, najpre na korovima, a zatim se sele na rasad duvana i raznog povrća.
Ženke obično u drugoj polovini aprila polažu do 80 jaja, delimično u tkivo biljaka, čak i bez oplodnje (partenogeneza). Ipak, najmasovnije polaganje jaja je krajem jula i početkom avgusta. Ukupan razvoj od jajeta do imaga traje oko mesec dana, a to može da varira zavisno od temperature. Na namnoženje ove vrste povoljno utiču toplo i suvo vreme, velike površine pod duvanom, proizvodnja paprike i paradajza u monokulturi, zakorovljenost useva, puno njiva pod povrćem u seoskom ataru, obilnije đubrenje azotom, nedovoljno zalivanje useva i drugo. Česte kiše uništavaju veći deo populacije imaga i larvi duvanovog tripsa.
Ova štetočina ima oko 30 vrsta predatora, na koje veoma nepovoljno utiče intenzivna hemijska zaštita. Larve i odrasli se hrane biljnim sokovima na listovima biljke domaćina. Štete prave najčešće duž glavnih nerava lista, gde na mestima uboda ostaju bele pege, pa list poprima srebrnastu boju. Pege se kasnije spajaju u bele pruge koje su uočljive sa obe strane lista.
