Zajednički razvoj prekogranične mreže biciklističkih staza za pristup zaštićenim prirodnim područjima, projekat je koji kao vodeći partner Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam AP Vojvodine, realizuje sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine i Akcionarskim društvom za razvoj nacionalne infrastrukture iz Mađarske.
Promotivni seminar za upoznavanje o aktivnostima u okviru ovog međunarodnog projekta, uz učešće predstavnika lokalnih samouprava, stručne javnosti, predstavnika udruženja građana koja se bave održivim turizmom i biciklizmom i drugih zainteresovanih upriličen je u garni „Art hotelu” u Kanjiži.
Cilj ovog projekta iz trećeg poziva Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, skraćenog naziva EcoBikeNet, ukupne vrednosti 353.735 evra od čega je 85 odsto iz EU, jeste razvoj međunarodnog biciklističkog koridora „EuroVelo 11” u Mađarskoj i Srbiji. Vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Pavle Rajkov istakao je da se pored značaja za unapređenje turizma i bezbednosti saobraćaja, u projekat ušlo jer se uviđa i značaj pristupa biciklističkim stazama zaštićenim područjima.

• Pošto su zaštićena područja u našoj nadležnosti došli smo na ideju kako da naše građane, tako i sve strane turiste koji će koristiti ekobajk, odnosno istočnoevropsku biciklističku rutu Eurovelo 11 upoznamo sa svim prirodnim dobrima koje imamo u Vojvodini. Ova biciklistička ruta proteže se od severoistoka Norveške, preko srednje Evrope do Atine u Grčkoj u dužini od oko 6.000 kilometara. Kroz Vojvodinu se pruža od graničnog prelaza Horgoš – Reske preko naselja Horgoš, Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Zrenjanin, Perlez, Opovo i dalje ka Beogradu, gde se posle spaja sa međunarodnom biciklističkom rutom Eurovelo 6 – ukazao je Pavle Rajkov.
  Više od polovine rute se prostiru duž nasipa na rekama Tisa i Dunav, pa prema rečima Rajkova, tako je biciklistima omogućeno kretanje blizu reka izbegavanjem preopterećenih puteva, obezbeđujući pristup zaštićenim područjima sa prelepim pejzažima i očuvanom prirodom. Istovremeno izrada kompletne projektne dokumentacije u okviru ovog projekta a kasnije i izgradnja biciklističkih staza najviše odgovara lokalnim samoupravama, jer će podstaći razvoj turizma.
  Menadžer projekta Milan Iličić iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam naglašava da je taj sekretarijat vodeći partner na projektu, a glavna aktivnost biće izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze od Horgoša do Kanjiže u dužini 14,8 kilometara, kao i za postavljanje turističke signalizacije na celoj trasi biciklističkog koridora Eurovelo 11 u Vojvodini, kao i izrada studije o harmonizacije ovih aktivnosti između Mađarske i Srbije.
  U Mađarskoj projektne aktivnosti odnose na izradu projektno-tehničke dokumentacije za biciklističke staze koje će povezati više pograničnih naselja koja su najfrekventnija od strane lokalnog stanovništva gde ne postoje bezbedne staze za bicikliste.
• Velika pažnja posvećuje se pratećim aktivnostima na razvoju svesti javnosti i promociji cikloturizma uz favorizovanje poseta zaštićenih područja. Značaj je i u pogledu povećanja bezbednosti saobraćaja, jer će biciklističke staze izmestiti bicikliste sa glavnih puteva čime će se povećati bezbednost biciklista i ostalih učesnika u saobraćaju – naglašava Iličić.
• Opština Kanjiža je sama već godinama unazad inicirala i realizovala projekte biciklističkih staza. U saradnji sa Pokrajinskom vladom i resornim pokrajinskim sekretarijatima poslednjih nekoliko godina realizovali i započeli neke projekte u ovoj oblasti, kao što jetrenutno aktuelni projekat izgradnje biciklističke staze Horgoš-Reske-Segedin. Za biciklističku stazu od centra Horgoša do graničnog prelaza smo imali pripremljenu projektnu dokumentaciju, opština nije imala sredstava i prethodnih godinu i po konkursi i projekti nisu baš išli kako je bilo planirano, pa smo konkurisali i dobili sredstva za deo nedostajuće projekte dokumentacije i izgradnju. Svedoci smo i o velikom broju biciklista i koliko se ovaj način prevoza koristi od strane naših građana. Kroz veći deo Horgoša imamo biciklističku stazu koja je funkcionalna i koristi se, a na trasi je istočnoevropskog biciklističkog koridora – ukazao je Marko Ždero.
  Izvor: Dnevnik
  Foto: Pixabay