Dobrila Petrović iz Majura kod Jagodine jedna je od retkih žena u Srbiji koja se i u osmoj deceniji života bavi asurdžijskim zanatom. Već 30 godina istrajava u izradi cegera, tašni, prostirki i mnogih drugih predmeta, a veštinom izrade prelazi granicu između zanata i umetnosti.

Dobrilini prsti vešto prepliću ševar na razboju. Naučila je da tka još kao devojčica, ali je mnogo kasnije zavolela da radi sa materijalom koji je, kako kaže, vrlo zahtevan za obradu.

„To je vodena biljka, to u vodi raste. Dok se taj materijal nabavi, skladišti, onda dok se osnove, dok počne da se radi. Ali ako nešto voliš i kad pogledaš gotov proizvod, onda ti nije ništa teško da uradiš“, objašnjava Dobrila.

Asurdžijskim zanatom Dobrila se aktivno bavi više od 30 godina. Ponosna je na majstorsko pismo, ali i nagrade i priznanja koje je dobijala na etno sajmovima. U Sloveniji je na festivalu starih zanata promovisala ženske rukotvorine.

„Kad dođu da pogledaju asuru ili ceger i kažu ‘jao, to je nekad bilo najlepša torba, najlepši ceger, mi nismo imali kese ili druge torbe to nam je bilo’, i oni su oduševljeni, a i iznenađeni su što još postoji neko da radi taj zanat“, navodi vredna tkalja.

Zanat će na ponos i diku, nada se Dobrila, nastaviti njene unuke koje već sada znaju da mnogo toga naprave od ševara koji stiže sa obala Dunava.

„Ja njima ne dajem igračke kad dođu, nego to je njihovo da uzmu ikebane da rade da prave cvetove. One to lepo aranžiraju. I ja kažem, one su kroz igru zavolele to da rade i naučile to da rade“, ističe Dobrila Petrović iz Majura.

Dok se epidemijska situacija ne popravi i ponovo krenu manifestacije po Srbiji, Dobrila vredno radi. Najveća nagrada joj je, kaže, kada vidi da njene torbe od ekološkog materijala žene nose i više od deset godina.

Izvor: RTS

Foto: Freeimages