Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola), poznata i pod imenom ekskorioza, stara bolest vinove loze za koju se mislilo da je iskorenjena u bolje negovanim vinogradima, postaje sve opasnija. Ima je u svim vinogorjima sveta, a njeno suzbijanje nije lako, posebno poslednjih godina, kada je smanjena upotreba preparata na bazi bakra koji su se pokazali kao najdelotvorniji u zaštiti. Prvi put lozu treba zaštititi u fazi jednog do dva lista, odnosno, dok su lastari dužine pet do deset centimetara. Najčešće se obavi jedan tretman preparatima na bazi bakra, a ukoliko je u pomenutoj fazi vreme hladno i vlažno, prskanje se mora ponoviti. Međutim, dešava se da se zanemare ovi prvi tretmani, verovatno zbog uštede, pa se bolest otme kontroli i kasnije se samo nemoćno posmatraju posledice.
Gljiva nanosi velike štete vinovoj lozi, jer prouzrokuje propadanje lastara, sušenje grozdova i izumiranje čitavih čokota. Velike infekcije nastaju kada se za vreme otvaranja pupoljaka okiša. Na kraju vegetacije oboleli lastari slabo dozrevaju i tokom zime lako izmrznu. Kako otkriti da je ekskorioza ušla u vinograd? Neophodan je pažljiviji pregled lastara u rano proleće. Bolesni se od zdravih lastara razlikuju po boji kore. Na obolelim mladim lastarima, a kasnije i peteljkama lista i grozda, zapažaju se najpre hlorotične pege s tamnim centrom, koje se vremenom povećavaju i međusobno spajaju. Obolelo tkivo tamni, na kraju pocrni, a na osnovi lastara pojavljuju se se tamne do crne i ugnute pege i crtice. Vrlo često oboli tri do šest donjih internodija, ređe gornje, a izuzetno i vrh lastara. Obolelo tkivo zbog porasta puca, na lastarima se pojavljuju pukotine i kraste. Oko povreda se formira kalus, pri čemu je obolelo mesto neravno, „grbavo“. Kora obolelog dela lastara tokom jeseni bledi, postaje sivkasto-srebrnasta i u njoj se formiraju crna telašca – piknidi, u kojima gljiva prezimljuje i u proleće širi zarazu. S ovako obolelih lastara kreću samo pojedina okca. Na kržljavim listovima stvaraju se sitne, žute pege, s crnom tačkom u sredini.
Pege su okrugle do uglaste, opkoljene žutim oreolom. Napadnuta peteljka je deformisana, rupičasta i raspukla. Jače napadnuti listovi rano požute i otpadaju. Kod osetljivih sorti na zaraženim bobicama pojavljuju se crne pege ili čitava bobica tamni i smežura se. Na njima se retko formiraju piknidi, one najčešće opadaju ili nastave da trunu na peteljci. Na lastarima koji se formiraju na zaraženim čokotima donja okca su uništena i pri rezidbi je veoma teško pronaći zdrav lastar. Zbog prisustva parazita na novim lastarima i listovima, grozdovi koji se na njima formiraju su veoma mali, a zrno sitno. Kod jače napadnutih čokota prinos je uništen ne samo te, već i naredne dve-tri godine, a ako se loza ne zaštiti, oštećenje je trajno jer će se čokot osušiti.
Ova parazitna gljiva održava se micelijom i piknidima koji se razvijaju u obolelim lastarima vinove loze. Patogen se širi kišnim kapima, a na većim rastojanjima sadnim materijalom, reznicama i kalemovima. Organi kojima se širi zaraza u novu biljku prodiru kroz stome. Glavna mera zaštite je podizanje vinograda sa zdravim kalemovima. Izuzetno je značajna zimska rezidba, jer se uklanjaju oboleli lastari, koji se moraju izneti iz zasada i spaliti. Čim se loza oreže, potrebno je obaviti zimsko prskanje, a posle njega još dva-tri puta lozu zaštititi preparatima na bazi bakra ili organskim fungicidima (folpet, mankozeb, ciram, fosetil – aluminijum). Ova „strategija“ primenjuje se sve dok se loza ne izleči, a ništa manje nije važna ni higijena vinograda, posebno u vreme zelene rezidbe i lačenja. Tada se mora voditi računa o tome da se svi odrezani zaraženi delovi sakupe, iznesu iz vinograda i spale.
