Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД ЕРНЕ САГМАЈСТЕР: Кањижанин вратио липолист на Фрушку гору

ЕРНЕ САГМАЈСТЕР: Кањижанин вратио липолист на Фрушку гору

31

Када је пре око деценију и по одлучио да начини заокрет у животу и посао наставника математике замени виноградарством и производњом вина, чиме му се додуше бавио и деда, Ерне Сагмајстер из Кањиже зацртао је правац на том путу, од кога не одступа ни данас. Као велики поштоваоци и поборници вина од аутохтоних сорти, Сагмајстер и његов тадашњи ортак Јожеф Нађ одабрали су неколико за које су сматрали да спадају у ту групу, и не само то. Иако је седиште винарије у Кањижи, подигли су виноград на Фрушкој гори, на територији иришке општине, из убеђења да је то најбоље виногорје на свету и подручје на ком су одабране сорте биле распрострањене у прошлости.

Пише: Зорица Милосављевић

Тако су на неколико потеса на Фрушкој гори засадили фурминт, кадарку и липолист, од којих је ова последња јединствена у Србији.

Мирис и арома липовог меда

– Припремајући се за садњу, мало смо истраживали и пронашли податак да је фурминт пореклом с Фрушке горе и да је уз њега у сваком виногорју присутан и липолист – прича Ерне Сагмајстер, за сада једини виноградар који поседује ту сорту у Србији. – У питању је женственија сорта од фурминта. Има веће тело, више арома, а мање киселина и веома добро рађа на положајима који нису тако суви, јер не воли сушу, али ни мањак калијума. У том смислу је захтевнија сорта и не може да успева на изразито тешким земљиштима, каменитим, као што то фурминт може. Међутим, то она врати кроз богату палету арома и зато смо одлучили да посадимо липолист. Нисмо га пуно засадили, ни пола хектара, али смо га ипак тиме вратили на сортну листу, уз фурминт, као и један клон кадарке. Сагмајстер каже да је, генетски гледано, липолист потомак фурминта, или веома близак фурминту и сремској зеленики. По његовом мишљењу, те три сорте припадају истој породици из које потичу шардоне и рајнски ризлинг.

– Липолист има изузетно издужене гроздове који нису збијени и има мање бобице од фурминта, не ситне, али пуно мање. Грозд зна да буде дуг чак и пола метра. Назив потиче, што је очигледно, од облика листа липе, а форма оставља траг и на другом плану, на аромама и мирисима. Осећа се мирис липовог меда, чак и ароме тог меда су присутне. Доста често, све зависи на којој температури се ради ферментација, јављају се цитрусне ароме, и то претежно грејпфрута, поготово црвеног. Све то зависи и од места на ком се узгаја. Липолист, поред већег тела, има и веома лепе танине. То је сорта која је у узмаху када је реч о производњи оранж, мацерираних белих вина. По мом мишљењу, липолист је једна од најбољих сорти за то, шта више, нисам пио бољи оранж него што је од липолиста – каже Сагмајстер.

Липолист се, објашњава Сагмајстер, често додаје фурминту да би се добила широка палета арома и како би био укуснији и мириснији, јер је далеко мириснија сорта од фурминта. Након дугог испитивања капацитета и домета сорте, наш саговорник је изабрао варијанту и тип вина за који мисли да је победничка верзија.

Вина без сумпора и претакања

– Од њега производим вино које мацерирам недељу дана. Потом га пресујем и притом не користим уопште сумпор. И флаширам га без сумпора. Продајем га под називом „LH zero“. То је вино за које могу слободно да кажем да бих могао да га продам у невероватним количинама. Врло је тражено, почев од Холандије, преко САД, Немачке, до Италије. Одлежава најмање две године у бурету и без претакања. Сва вина, иначе, производим без претакања – објашњава Ерне.

Од 2.000 чокота липолиста Ерне добије годишње од 1.000 до 1.300 боца. Каже да има ниске приносе у винограду, али је вино врхунско. Производио је и вино другачијег типа од њега, али је одлучио да само производи мацерирано. Труди се да у њему буде 13 до 13,5 одсто алкохола.

За производњу овог вина потребно је зрело грожђе, а то значи да и танини морају да буду зрели, у противном, вино би било веома опоро, можда чак и горко, што не желим – прича наш саговорник. – То је мач са две оштице. Ако сувише рано берем, губим финоћу и добијам грубе танине. Радим ли то касније, имам више алкохола у вину, што је на тржишту све мање популарно. Већи је проблем у томе што се подиже ПХ јер губимо и киселине. Како радим без сумпора, теже је одрживо вино. Ту је неопходно да се све усклади. Једина срећа је што Фрушка гора, барем овај крај где су ми виногради – Ириг, Карловци, односно њена источна страна – даје таква вина која могу да се производе без сумпора. Има много виногорја у свету која имају доста потешкоћа с основом – немају грожђе од ког могу направити таква вина. То је била средње касна сорта, сада сазрева око 20. септембра, али може се десити да дозрева и до краја тог месеца.

Сагмајстер тврди да је враћена на сортну листу уз помоћ Института у Кечкемету и министарстава обеју држава – Србије и Мађарске. Пре око две године дао је материјал за калемљење винарији „Мачак“ из Ирига, тако да ће га ускоро имати две винарије.

У Мађарској, каже он, има делако највише липолиста. Порекло му се тешко може утврдити. Према опису који је у својој књизи „Совершен виноделац“ из 1816. године дао Прокопије Болић, бавећи се фрушкогорским сортама тога доба, од којих је неке називао велико бело грожђе, претпоставља да је реч о липолисту.

Органски, и виноград, и подрум

Као што су од старта његово опредељење аутохтоне сорте, тако је и органска производња у винограду и подруму филозофија вина које се од почетка држи. Каже и да није тај приступ производњи вина сада у моди, радио би тако. Радује га чињеница да је све више таквих произвођача.

– Једино нам смета то што не можемо да откупимо органско грожђе с Фрушке горе. То нам најтеже пада. Наша вина можемо ескпортовати углавном на Запад, па чак и Русија тражи органски произведена вина. Што мање сумпора је незаобилазан критерјум. Талас потражње за таквим винима расте на глобалном нивоу. Могли бисмо да искористимо то интересовање који постоји у источним земљама за натуралним, природним винима Средње Европе, како зову ту школу вина, јер поштоваоци тог стила и окренути су према нама, само купују таква – каже Сагмајстер.

Кадарка, липолист и фурминт сорте су које ће се наћи на његовој листи за садњу када буде повећавао засаде, сада као самосталан винар, а Фрушка гора је место где ће то да уради због уверења да је то Богом дан терен за одабрани сортимент.

Прича о пореклу фурминта

У Токају су променили причу о пореклу фурминта откако смо га ми засадили на Фрушкој гори. Пре су говорили да потиче из Срема, а сад кажу да је одувек био само тамо. Проблем је у томе што, ако га је само тамо било, како то да га у осталим виногорјима Мађарске нема под тим именом. Ако је дошао из њиховог виногорја, онда би требало барем у једном другом виногорју, где је присутан, да се зове такође фурминт. Звао се сигети, а то је назив овог дела Срема, и значи – острво.