Cvetanje ambrozije je na vrhuncu, a sve je više onih koji su alergični na polen ove korovske, vrlo invazivne biljke američkog porekla. Osim što uzrokuje zdravstvene probleme, negativno utiče i na druge biljne kulture, oduzima im vodu i hraniva pa ih guši u njihovom rastu što najbolje znaju poljoprivredni proizvođači.
Suzbijati se može herbicidima, košenjem i čupanjem, ali i facelijom koja poput ambrozije takođe dolazi iz Severne Amerike. Upravo su tamo sprovedena mnoga ispitivanja kako ovu višestruko korisnu biljku koristiti u suzbijanju ovoga korova dok se na našem području ovom temom bave dve sestre naučnice, doktorke biotehničkih nauka – dr Miroslava Jaramaz i dr Dragana Jaramaz.
Njih dve su još kao studentkinje istraživale faceliju, prvenstveno kao medonosnu biljku.
„Primetile smo da nakon žetve facelije zemljište ostaje čisto od korova, ujedno i ambrozije“, u priču nas uvodi Miroslava Jaramaz dodavši kako su nakon te spoznaje krenule sa istraživanjem ove pojave. Čitav je njihov put obrazovanja, od studiranja, preko specijalizacije i doktorata, fokusiran na ovu alergenu biljku koja u našem podneblju pravi velike probleme.
Njen projekat prvenstveno je fokusiran na urbane sredine i zapuštene površine, ali je itekako primenjiv u ruralnom prostoru, odnosno poljoprivrednim površinama.
Ona se zbog svog izgleda može koristiti kao rezano cveće. Takođe, upotrebljava se za zelenišno đubrenje, ona prozračuje zemljište, čisti ga od nematoda, sadrži mnoštvo azotnih bakterija kojima veže azot.
„Budući da nema prirodnih neprijatelja, ne mora se tretirati pesticidima. Zahteva minimalno đubrenje, a ako je zemljište kvalitetno, čak i to nije potrebno. Posebno je korisna u voćnjacima i vinogradima jer površinu kojoj se ne može pristupiti velikim mašnama čisti od korova“, nabraja Jarmaz napomenuvši da ova biljka nema nikakvih negativnih svojstava.
Preporuka je sejati je u rano proleće, što ranije, dok je zemljište još hladno.
„Dosta je otporna i za razvoj joj gode niže temperature. Sejemo je polovinom, krajem drugog meseca godine“, kaže i dodaje kako ambrozija niče kasnije, kada je facelija već u poodmaklom razvoju.
„Ona je tada iznad nje pa seme ne dobija dovoljno svetla, toplote i hraniva i ne klija. A ona koja proklija, ostaje nerazvijena jer facelija naraste od 70 do 120 cm i uguši je. Njen koren takođe luči sokove koji uništavaju taj korov.“
Ističe da se osim u rano proleće može sejati i do maja ili pak u jesen. Može biti predusev koji se skida za zelenišno đubrivo ili krmivo, a nakon nje se seju ozimine, odnosno jare kulture. Takođe, preporuka je sejati je u trakama radi privlačenja oprašivača koji ujedno suzbijaju i štetočine ili na spoljnim delovima polja. U slučaju da se na takvim površinama ne može doći sejalicom, setva se može obaviti ručno.
Posejana uz autoputove i ulice štiti od buke i zagađenja.
Eksperimetni koje je sprovodila pokazali su da je najbolje sejati je u februaru i to u gušćem sklopu. Za sada, otkriva, u prodaji nema sertifikovanog semena, a pčelari koji koriste, seme nabavljaju u Mađarskoj, Sloveniji i Italiji ili ga pak skupljaju sami te koriste naredne godine.
A kada je reč o ambroziji, Jaramaz kaže kako je ona u našoj zemlji najraširenija u kontinentalnim delovima. Voli optimalnu temperaturu i kvalitetnu zemlju. Suša joj ne godi.
„Razlog njenog širenja su i klimatske promene koje sa sobom donose više padavina, ali i više temperature. Više nema izrazitih hladnoća koja bi joj štetila“, komentariše zaključivši da kada je reč o njenom suzbijanju, osim setve facelije pomaže i plodored.
„Kod uzgoja monokultura obavlja se slična obrada zemljišta gde se ambrozija još više širi, ostaje u zemljištu, a budući da ima jako seme koje može čekati i 50 godina na povoljne uslove, prerašće i ugušiti kultivisanu biljku.“
Izvor: Agroklub.rs
Foto: premierseedsdirect.com
