Od Beča do Temišvara, peti Festival božićnog kolača „Česnica“ čuva tradiciju dugu hiljadama godina i okuplja gotovo 140 lokalnih udruženja žena.
Na Svetski dan hleba i Svetski dan hrane, u Domu Jevrema Grujića u Beogradu, najavljeno je peto izdanje Festivala božićnog kolača „Česnica“, manifestacije koja kroz obredne hlebove povezuje različite narode, kulture i običaje. Ovogodišnji festival, u organizaciji Kancelarije za kulturnu diplomatiju, trebalo bi da tokom decembra 2026. i januara 2027. godine obiđe osam zemalja, od Austrije i Mađarske do Italije i Rumunije.
Gordana Bekčić iz Kancelarije za kulturnu diplomatiju istakla je da nije slučajno što se Svetski dan hleba i Svetski dan hrane obeležavaju istog dana. Kako je podsetila, prethodio im je Svetski dan žena na selu, dok se dan kasnije obeležava Svetski dan nematerijalnog kulturnog nasleđa.

– Ta četiri praznika posvećena su stvarima koje su važne za naš opstanak i opstanak ljudske civilizacije. Danas, na Svetski dan hleba, najavljujemo peti Festival božićnog kolača “Česnica”, za koji se iskreno nadam da će se ove godine održati u osam zemalja regiona i šire – rekla je Bekčićka.
Festival je tokom pet godina prerastao početne okvire i postao platforma koja povezuje lokalna udruženja građana, ustanove kulture, turističke organizacije, pojedince i kompanije zainteresovane za očuvanje tradicije. Njegova misija nije samo predstavljanje starih recepata i umeća mešenja, već i očuvanje obrednog hleba kao dela kulturnog identiteta i zajedničkog nasleđa.

– Hleb je, od trenutka kada smo počeli da ga pravimo i mesimo, pre otprilike 6.000 godina, postao ne samo hrana i osnovna namirnica već i deo sakralnih radnji i obreda. On je možda jedna od najstarijih poveznica velikog dela ljudske civilizacije, a naša misija je da to pokažemo – objasnila je ona.

Od Beča do Temišvara

Ovogodišnji festivalski karavan počinje 5. decembra u Beču, nakon čega sledi Budimpešta, a potom Herceg Novi. U Beogradu je program planiran za 21. decembar, u Galeriji RTS kluba, gde će posetioci moći da pogledaju multidisciplinarnu izložbu posvećenu obrednim hlebovima i tradiciji njihovog pripremanja. Festival bi trebalo da se nastavi i tokom januara, a završetak je planiran za 22. januar u mestu Semarton, nedaleko od Temišvara, u Rumuniji. Pored Austrije, Mađarske, Crne Gore, Srbije i Rumunije, u planu su i programi u Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i Italiji, dok se razgovara i o mogućnosti uključivanja Grčke.
Beogradska publika će tako i ove godine dobiti priliku da se upozna sa bogatstvom tradicije različitih zajednica, a izložba bi, prema rečima Bekčić, mogla da bude zanimljiva i brojnim turistima koji će tokom novogodišnjih i božićnih praznika boraviti u prestonici.

Hleb nije samo hrana, već deo našeg identiteta

U vremenu kada se sve više govori o ishrani, ugljenim hidratima i glutenu, Bekčić smatra da je važno podsetiti se mesta koje hleb zauzima u svakodnevnom životu, ali i u kolektivnom pamćenju.

– Hleb nije samo osnovna namirnica već i arhetip kroz koji se identifikujemo. On je deo našeg kulturnog koda i identiteta i treba da ga sačuvamo. Pomalo je neobično da nešto što nas hrani hiljadama godina odjednom treba da izbacujemo iz ishrane – istakla je ona.
Kako je objasnila, način života se promenio, hrana je danas dostupnija nego ranije, a savremeni čovek često zaboravlja koliko je hleb kroz istoriju bio dragocen. Nekada se za svaki komad hleba vodila borba, dok se danas, u vremenu obilja, njegov značaj neretko podrazumeva.
U srpskoj tradiciji hleb prati čoveka od rođenja do smrti. Njegova simbolika prisutna je u običajima vezanim za prve životne korake, krštenje, veridbu, krsnu slavu i Božić, ali i u brojnim drugim važnim trenucima. Slična uloga obrednog hleba postoji i kod drugih naroda, zbog čega ova namirnica predstavlja mnogo više od onoga što se svakodnevno nalazi na trpezi.

– Hleb je važan ne samo za naše fizičko blagostanje već i za duhovni život, a posebno za očuvanje kulturnog nasleđa. Ako nešto traje hiljadama godina, onda je taj pečat vremena pokazao njegov značaj i vrednost – poručila je Bekčićka.

Tajna balkanskog hleba krije se u kućama

Iako nije sigurna da Srbija ima najbogatiju ponudu žitarica, Bekčićka ističe da su Srbija i Balkan u celini veliki žitarski regioni. Ipak, ono što nas, prema njenom mišljenju, posebno izdvaja jeste odnos prema hlebu i običaj da se on i dalje mesi u domaćinstvima.

– Ono što je karakteristično za Balkan jeste da se kod nas hleb mnogo mesi u kući. Bez obzira na to što živimo modernim načinom života, ta praksa je ostala u velikom broju domaćinstava. Ako se ne mesi svakodnevno, onda se priprema za slavu, Božić ili neke druge velike praznike – istakla je ona.
Upravo u toj porodičnoj tradiciji vidi posebnost balkanskog odnosa prema hlebu. Dok se u mnogim sredinama priprema sve više oslanja na kupovinu gotovih proizvoda, kod nas se za važne datume i dalje čuva običaj da se testo umesi kod kuće, uz recepte i postupke koji se prenose s generacije na generaciju.
Bekčićka dodaje da su umeće žena, porodična posvećenost i znanje pekara doprineli tome da naši hlebovi budu prepoznatljivi i zanimljivi ljudima koji ih probaju.

Gotovo 140 udruženja čuva tradiciju

Jedan od najvećih uspeha festivala, prema rečima Bekčićke, jeste mreža koja se razvila tokom prethodnih pet godina. Danas ona okuplja gotovo 140 lokalnih udruženja žena, od Kumanova do Beča, kao i pripadnike različitih nacionalnih zajednica i brojne ustanove kulture.
Među partnerima su Muzej Krajine u Negotinu, Narodni muzej Zrenjanin, Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, Muzej Jadra u Loznici, Muzej Republike Srpske, Muzej Kulturno-sportskog centra Gacko i Muzej Hercegovine u Trebinju.
Festival tako spaja stručnjake koji se kulturnim nasleđem bave kroz istraživanja, predavanja i izložbe sa ljudima koji tradiciju svakodnevno čuvaju u svojim porodicama i zajednicama.

– Najponosniji smo što smo uspeli da okupimo tako veliku mrežu lokalnih udruženja žena i različitih nacionalnih zajednica. Bez njih ovaj festival ne bi mogao da postoji. Želimo da pružimo prostor i stručnjacima koji se ovom temom bave akademski, ali i ljudima koji žive tu tradiciju, mese hlebove i čuvaju običaje – naglasila je ona.
Naziv „Česnica“ nastao je iz želje da se krene od Božića, kao praznika koji okuplja porodice, ali program nije ograničen samo na božićni kolač. U okviru festivala predstavljaju se i slavski kolači srpskog naroda, kao i obredni hlebovi drugih zajednica, čime se ukazuje na raznolikost običaja i njihovu zajedničku simboliku.
Suština festivala, kako poručuje Bekčićka, jeste da se tradicija ne posmatra kao teret i obaveza, već kao nešto lepo, živo i vredno prenošenja. Zato se organizatori trude da obredne hlebove predstave kroz njihovu estetiku, simboliku i priče koje ih prate, približavajući ih i mlađim generacijama.

– Ako se ti hlebovi ne budu zadržali među nama, u našim rukama i porodicama, ta praksa će nestati. Zato je važno da stalno podsećamo na njihovu vrednost i da mladima pokažemo lepotu te tradicije – zaključila je Bekčićka.

Tekst Dijana Maksimović
foto Dijana Maksimović i promo Kancelarija za kulturnu diplomatiju

naslovna fotografija: ShutterStock