U toku proizvodnje krompira vrlo često u polju mogu se uočiti simptomi fizioloških poremećaja na biljkama.
Nitavost klica krompira javlja se usled nepovoljnih temperaturnih uslova u zemljištu krajem vegetacije. Na krtolama krompira primećuju se normalno razvijene klice, ali se zapažaju i nitave klice.
Mere zaštite: 1 Tokom procesa sadnje koristiti fiziološki mlado seme,
2. Prilikom sadnje krompira koristiti zdrave krtole, odbacivati krtole sa nitavim klicama, 3. Održavanje optimalnih temperaturnih uslova i vodnog režima u zemljištu.
Ukoliko dolazi do dužeg skladištenja krompira na visokim temperaturama, ali i ukoliko se krtole sade u hladnom zemljištu može doći do prelivanja sadržaja iz glavne krtole u manje krtolice.
Mere zaštite: 1. Čuvanje krompira u skladištima gde su optimalni uslovi, 2. Naklijavanje i sadnja krompira u optimalnim rokovima, 3. Kod osetljivih sorti sadnju obavljati nekoliko dana nakon sadnje neosetljivih sorti.
Ukoliko se otpočne sa vađenjem nedovoljno zrelih krtola krompira, zbog prevremenog prekida vegetacije dolazi do oštećenja pokožice krtole krompira (periderma). Takve krtole u skladištu su podložne češćim zarazama od strane gljiva i bakterija.
Mere zaštite: Krtole sa oštećenim peridermom u početku skladištenja ne čuvati na temperaturama manjim od 15 stepeni prvih 7-10 dana kako bi došlo do zaceljivanja rana.
Ukoliko dođe do uvećanih lenticela na krtolama krompira uočavaju se sitne male tačkice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola-lenticele. Kada su optimalni uslovi u zemljištu za razvoj krompira, one su sitne, gotovo jedva vidljive. Međutim, na izuzetno vlažnom i sabijenom zemljištu, zatim kada je slaba obezbeđenost zemljišta kiseonikom, lenticele se mogu uvećati. Tako uvećane lenticele predstavljaju mesta gde mogu prodreti mnogi patogeni izazivači bolesti.
Mere zaštite: 1. Prilikom sadnje krompira koristiti zdrave krtole, 2. Održavanje optimalnih temperaturnih uslova i vodnog režima u zemljištu, 3 Tokom sadnje koristiti zemljište dobre aerisanosti.
Ukoliko dolazi do dužeg delovanja jake sunčeve svetlosti na lišće, stabljike i krtole krompira javljaju se opekotine tkiva, a dolazi i do gubitka turgora tkiva. Nakon toga pojavljuju se braokaste pege nepravilnog oblika. Napadnuto tkivo je najpre meko, a potom truli.
Napred navedene promene dešavaju se i pri dužem delovanju visokih dnevih temperatura i pri niskoj vlažnosti vazduha, zatim, pri visokim temperaturama zemljišta, kod slabo ogrnutog krompira i ukoliko se vađenje krompira obavlja na visokim temperaturama i pri jakom suncu.
Kasni prolećni mraz (- 2 stepeni C) može dosta oštetiti krompir, a ponekad i u potpunosti uništiti usev krompira, u zavisnosti od dužine trajanja mraza. Mlađe biljke se mogu regenerisati, ali će rast i razvoj biti usporenije, tako da će prinos biti manji. Ako je slabo ogrnut, krompir može da izmrzne pri temperaturi zemljišta od -1,7 stepeni C.
Kod takozvanog „prehlađenog krompira“ dolazi do transformacije šećera i otpuštanja vode, krtole postaju mekše, imaju sladunjav ukus zbog većeg sadržaja prostih šećera. Ukoliko se krompir skladišti na temperaturama nižim od – 2 stepeni C može doći do ove pojave.
Razni abiotski faktori mogu izazvati fiziološke poremećaje kod krompira. Tako, pri uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha dolazi do pojave krastavosti (bobičavosti, edema) na lišću krompira.
Piše: Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrarstvo PSSS Leskovac
Foto: Pixabay
