Lišće živi, vene, a onda opada, a proces štampe predstavlja proces kreiranja uspomena. Ono što se s otiskom kasnije dešava ekvivalentno je zaboravu i gubljenju bitke s vremenom, kaže autorka.
U kragujevačkoj galeriji „Mostovi Balkana“ nedavno je priređena izložba „Zaborav“, mlade umetnice Dunje Stanojević. Neobičnost njenih radova je u tome što fotografije nije štampala na tradicionalnim podlogama, već je umesto njih koristila prirodno lišće. Tako se hosta, biljka trajnica iz naših bašta, našla pod galerijskim reflektorima.
Alternativnim fotografskim postupkom u kome se fotografije, umesto na papiru, štampaju na prirodnom lišću, Dunja je želela da pokaže da su mladost i život prolazni, baš kao i život podloge na kojoj su stvorene. Njena simbolika je jasna.
Biljka senke
Hoste su nezamenjive biljke senke. Veoma su rasprostranjene kod nas i najčešće ih možemo naći u vrtovima koji su davno formirani, kao što su, na primer, bašte naših baka. Hoste se sade u dvorištima zbog sjajnih i raskošnih listova. Cvetaju tokom leta cvetovima, koji su na dugim drškama i mogu biti u beloj ili ružičastoj boji i u boji lavande. Imaju blag miris, tako da privlače leptire, pčele i insekte. Ali, retko ko sadi ovu biljku zbog cveta, već je to uglavnom zbog dekorativnog lišća.
Hosta je poreklom s prostora Japana, Koreje, Kine, a kod nas je počela da se uzgaja krajem 18. veka. Postoji preko sedamdeset vrsta ove biljke i oko hiljadu hibrida. Listovi mogu biti ovalni ili srcoliki, jednobojni ili prošarani po sredini svetlim ili žutim nijansama.
Sadi se u plodnu, humusnu, vlažnu, ali dobro dreniranu zemlju. Neke vrste imaju lepšu boju ako rastu na sunčanom mestu, ali često dobiju opekotine od sunca. Niže vrste mogu se uzgajati kao pokrivači tla, ispod listopadnog drveća. Razmnožavaju se uglavnom deljenjem korena. Jedna hosta može da naraste u bujan lisnati žbun, širine i do jednog metra. Da bi postigla pravu veličinu, potrebno je najmanje 5 godina. Pred zimu njihovo lišće opadne.
Umetnica, koja je prošle godine diplomirala na Odseku za slikarstvo Filološko – umetničkog fakulteta u Kragujevcu i sada je na master studijama, za ovu izložbu koristila je lišće hoste, čestog stanovnika naših bašta. Uvelo, opalo lišće koje je viđala u prolazu i kod komšija, bilo joj je inspiracija za prvu samostalnu izložbu u rodnom Kragujevcu.
Kreiranje uspomena
– Lišće živi, vene, a onda opada. U figurativnom smislu, proces štampe predstavlja proces kreiranja uspomena. Ono što se otiskom kasnije dešava ekvivalentno je zaboravu i gubljenju bitke s vremenom. Hostu sam viđala ispred kafića i u gradskim baštama. Zaintrigiralo me je njeno opalo lišće i tako je ona postala podloga za stvaranje uspomena – kaže Dunja Stanojević.
Kaže da je uvek bila fascinirana fotografskim postupcima, a posebno takozvanim zastarelim, koji nisu više popularni, ali koji u sebi nose suštinu i dušu. Ovaj postupak bio je njen eksperiment u umetničkom stvaralaštvu. Tema njenih fotografija na lišću su mladost, sećanja, zaborav i uspomene koje blede zajedno s lišćem.
Njene fotografije nisu samo na prirodnoj podlozi, već i zavise od vremena, baš kao što i cveće i njegova raskoš zavise od sunca, kiše, ili vetrova.
Priroda kao inspiracija
– Postupak pravljenja ovakvih fotografija zahteva digitalnu pripremu i štampu. Print se potom stavlja preko prirodnog lista, a onda se napravi vakuum između stakla. Otisak se prenosi zahvaljujući dejstvu sunčeve svetlosti i prirodne fotosinteze. Dakle, kakav će otisak na listu biti, zavisi od jačine sunca, od toga koje je doba dana. Najlepši otisci, odnosno, fotografije na lišću, bili su leti, kada je jako sunce. Moje umetničko stvaralaštvo zavisilo je je od spoljašnjeg vremena. Način prenosa otiska je u potpunosti prirodan i ne zavisi od ljudske intervencije ili od hemikalija koje su uobičajene u foto – postupcima. Jednostavno, sve zavisi od toga kako će svetlost uticati na hlorofil u listu – kaže Dunja.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
