Više od jednu deceniju italijanska konditorska firma „Ferrero“ organizuje proizvodnju lešnika u Srbiji. Opredelila se za prinosne konditorske sorte TGL, Nocchione, Camponica, Barcelona, Romana, tonda di Gifoni. Jezgra ovih sorata odgovaraju zahtevima konditorskih brendova Ferrera, kao što su čokolada Ferrero rocher, sladoled, gel od lešnika Nutela itd. Ove sorte su prinosnije i odgovaraju konditorskoj industriji po kvalitetu, obliku, veličini jezgra, pogodnosti za blanširanje i preradu i brzo su potisnule sorte koje su se ranije gajile kod nas, kao što su Istarski dugi, Istarski kratki, Enis, Halski džin…
Podsetićemo da se lešnik u Srbiji proizvodi na 6.000 do 7.000 hektara. Leska se uglavnom gaji u žbunastoj formi, počinje da rađa u 4. godini, ali ozbiljniji prinosi se dobijaju posle 5. godine, posebno u 7. i 8. godini starosti. Međutim, u novije vreme beležimo zastoj u širenju površina pod leskom zbog introdukcije stenica i to voćarske stenice (H.halys) i povrtarske smrdljive stenice, koje se u ujednačenoj brojnosti javljaju na lesci u rejonima prvobitnog širenja u Vojvodini.
Nova sorta nova šansa
Obe vrste su „smrdljive“, hrane se lešnicima i prenose neprijatan miris na plodove. Uporedo sa stenicama, javlja se buđ sa mikozama koje proizvode mikotoksine.
Postoje registrovani metodi i insekticidi za suzbijanje koje stenice nisu prepoznale. Problem je izražen u vreme berbe, jer se javlja pet i više procenata plodova sa „gorkim pegama“, što konditorska industrija ne prihvata. Buđ je povezana sa pojavom stenica, iako se razvija uglavnom na opalim plodovima na zemlji. Zbog toga se smanjio ekonomski interes za proizvodnju lešnika i širenje površina leske.
U 2020. godini počela je sadnja nove konditorske sorte. Reč je o Frančeskani koja je do sada je posađena na 80 do 100 hektara. Registrovana je u Srbiji kao sorta koja ima značajno viši prinos, počinje da rađa već u 3. godini sa oko 200 kg/ha, a u 4. godini redovno daje 0,5 tona po ha. Frančeskana je uvezena iz Italije i nastala je kao hibrid između sorata Tonda di Gifone i Ronda di Romana na Univerzitetu Peruđa koji ima autorsko pravo. Broj plodova u gronji je nešto viši od drugih konditorskih sorata i kreće se između 4 i 5, a maksimalno 11 plodova (Sl. 1 i 2). Prinos je viši za 30 do 40 %. Težina 100 plodova je oko 190 grama, a jezgra 95 g, što je niže od standarnih sorata kao što su Nocchione, Giffoni ili Camponica. Plodovi su okruglaste forme i dobrog kvaliteta (Sl.3), ali se, prema našem iskustvu, slabije blanširaju (Romana kao jedna od roditelja Fančeskane se slabije blanšira). Jezgra su namenjena za tanje čokolade što joj ograničava plasman na tržištu.
Piše: Dr Marko Injac
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
