Više od jednu deceniju italijanska konditorska firma „Ferrero“ organizuje proizvodnju lešnika u Srbiji. Opredelila se za prinosne konditorske sorte TGL, Nocchione, Camponica, Barcelona, Romana, tonda di Gifoni. Jezgra ovih sorata  odgovaraju zahtevima  konditorskih brendova Ferrera, kao što su čokolada Ferrero rocher, sladoled, gel od lešnika Nutela itd. Ove sorte su prinosnije i odgovaraju konditorskoj industriji po kvalitetu, obliku, veličini jezgra, pogodnosti za blanširanje i preradu i brzo su potisnule sorte koje su se ranije gajile kod nas, kao što su Istarski dugi, Istarski kratki, Enis, Halski džin…

Podsetićemo da se lešnik u Srbiji proizvodi na 6.000 do 7.000 hektara. Leska se uglavnom gaji u žbunastoj  formi, počinje da rađa u 4. godini, ali ozbiljniji prinosi se dobijaju posle 5.  godine, posebno u 7. i 8. godini starosti. Međutim, posle veoma podsticajne pojave Ferera, u novije vreme beležimo zastoj  u širenju površina pod leskom zbog  pojave štetočina u zasadima.

Ima “leka” za smrdljive stenice

Leskare ugrožavaju dve vrste stenica. Reč je o voćarskoj stenici (H.halys) i povrtarskoj smrdljivoj stenici (N.viridula) koje se u ujednačenoj brojnosti javljaju na lesci u reonima prvobitnog širenja u Vojvodini. Obe vrste  su „smrdljive“,  hrane se lešnicima i prenose neprijatan miris na plodove. Uporedo sa  stenicama, javlja se buđ sa mikozama koje proizvode mikotoksine.

Problem je izražen u vreme berbe, jer se javlja  pet i više procenata  plodova sa „gorkim pegama“, što  konditorska industrija ne prihvata. Buđ je povezana sa pojavom stenica, iako se  razvija uglavnom na opalim plodovima na zemlji. Zbog toga se smanjio ekonomski interes za proizvodnju lešnika i širenje površina leske. Sreća je u nesreći da postoje registrovani metodi i insekticidi za suzbijanje stenica, što nas vodi zaključku da bi proizvodnja lešnika u Srbiji mogla da dobije novi zamah. Tome u prilog ide i pojava nove konditorske sorte lešnika koja puno obećava.

Reč je o Frančeskani koja je kod nas počela da se gaji 2020. godine  i do sada je posađena na 80 do 100 hektara. Registrovana  je u Srbiji kao sorta koja ima značajno viši prinos, počinje da rađa već u 3. godini sa oko 200 kg/ha,  a  u 4. godini redovno  daje 0,5 tona po hektaru. Frančeskana je uvezena iz Italije i nastala je kao hibrid  između sorata Tonda di Gifone i Ronda di Romana na Univerzitetu Peruga koji ima autorsko pravo. Broj plodova u gronji je  nešto  viši od  drugih konditorskih sorata i kreće se između 4 i 5,  a maksimalno  11  plodova (Sl. 1. i 2.). Prinos je viši za 30 do 40 %. Težina 100 plodova je oko  190 grama, a jezgra 95 g što je niže od  standarnih sorata kao što su Nocchione, Giffoni ili Camponica. Plodovi su okruglaste forme i dobrog kvaliteta (Sl.3.), ali se, prema našem iskustvu, slabije blanširaju  (Romana kao jedna od roditelja Fančeskane se slabije blanšira). Jezgra su namenjena za tanje čokolade  što joj ograničava plasman na tržištu.

Piše: Dr Marko Injac

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com