Životinje nepogrešivo znaju šta na livadama nije dobro za njih, pa često čitavi žbunovi biljaka za koje njihov prirodni nagon kaže da nisu dobre, ostaje na pašnjaku. Zna se da mleko od krava koje su pasle poljski rastavić prilikom kuvanja menja boju i zgrudva se. Za razliku od životinja koje je zaobilaze i opreza kod korišćenja za ljude, poljski rastavić je veliki saveznik drugih biljaka.
– Koristi se za zaštitu biljaka od štetočina i bolesti ili kao prihrana. Najdelotvornija je zajedno sa koprivom. Preparat je efikasan kao fungicid protiv pepelnice i rđe, i kao insekticid protiv biljne grinje i crvenog voćnog pauka. Naši stari, a danas pobornici organske proizvodnje voća i povrća prave odvar od poljskog rastavića. Sprema se tako što se 100 grama osušene ili pola kilograma sveže preslice prelije sa pet litara vode. Sve se ostavi 24 sata da odstoji. Posle toga se prokuva, ohladi i procedi. Odvar se potom razredi sa vodom i to u razmeri 1:5. Doda se malo piva ili mleka da preparat bolje prijanja za lišće. Odvar jača biljku i štiti je od bolesti – kaže naš sagovornik za „Dobro jutro“.
Poljski rastavić se kroz vekove i pre pojave apotekarskih lekova koristio za lečenje plućnih bolesti i kod tuberkuloze, kao i diuretik. Danas se preporučuju konsultacije za lekarima za one koji već koriste prepisane lekove, da ne bi došlo do interakcije sa farmaceutskim proizvodima. Recimo, pri istovremenoj upotrebi preslice i sintetičkih diuretika, mora se proveravati nivo kalijuma, a ne preporučuje se osobama koji imaju edeme zbog bolesti srca i bubrega.
Od poljskog rastavića pravi se i ekstrakt koji je pogodan za upotrebu kod osteoporoze, za veću pokretljivost zglobova i elastičnost vezivnog tkiva.
Piše: Biljana Nenković
