Gazanija je endemična biljka suptropske i tropske južne Afrike, gde samoniklo raste u niskim peščanim ravnicama, i na visokim planinskim livadama. Voli sunce i uglavnom se gaji u toplijim krajevima kao dvogodišnja i višegodišnja biljka. U kontinentalnim uslovima i kod nas raste kao jednogodišnja. Sve je popularnija jer dobro podnosi sunčane delove vrta, terase ili balkona, gde ne mogu da opstanu druge, osetljive biljke. Zbog prelepih cvetova poznata je i kao mini gerber ili sunčica.
Pripada porodici glavočika (Asteraceae), a u samom rodu Gazania ima petnaestak vrsta. Cvetovi su krupni (prečnika desetak centimetara), raskošni i podsećaju na margarete. Pojavljuju se početkom leta i ukrašavaju vrt do oktobra, a nekada i duže. Nalaze se na visokim cvetnim drškama (i tridesetak centimetara). Tokom dana prosto se ne može odoleti lepoti cvetova, ali za vreme tmurnih i oblačnih dana i u večernjim satima, kad sunce zađe, zatvaraju se, pa se ne mogu koristiti u vazi kao rezano cveće. U sredini cveta je tamniji krug, dok neki imaju i uzdužne pruge po laticama, što im daje posebnu lepotu. Boja varira od bele, krem, žute, zlatnožute, narandžaste, pa sve do zagasitocrvene. Veoma su zanimljivi tamnoljubičasti, ali i sve varijacije pomenutih boja.
Listovi ove cvetnice su veoma zanimljivi. Prizemni, izduženi, ponekad resasto ili šiljasto urezani i nazubljenog ruba, tokom noći uzdižu se naviše. Često su prekriveni sivim prstenastim dlačicama. Gazanija se u vrtu sadi u lagano, peskovito i dobro drenirano zemljište. Najbolji efekat postiže uz ivice cvetnih leja, ali i u žardinijerama i sandučićima. Pošto se brzo širi, treba je saditi na razmak od 25 do 30 centimetara. Zanimljiva je postavka s cvećem hladnih plavih boja kao što su lobelije ili ageratumi. Interesantan aranžman se dobije i kada se kombinuje s kordilinom i ukrasnim koprivama.
Zbog kompaktnog rasta, može se saditi i u saksije prečnika 15–20 centimetara. Iako podnosi vrućinu i jako sunce, gazaniju ne treba ostavljati suvom, jer se tada smanjuje cvetanje. Zaliva se svaka tri do četiri dana ustajalom vodom, ali ne preobilno. Da bi cvetovi bili krupni, treba je prihranjivati jednom ili dva puta mesečno tečnim đubrivom za cvetnice. Uklanjanje precvetalih cvetova produžava period cvetanja i povećava njihov broj.
Hladovina ovoj biljci pogoduje samo u kasnim popodnevnim satima. Manje svetlosti usporava cvetanje i povećava osetljivost na bolesti i napad štetočina. Gazanija se lako razmnožava iz semena. Na otvorenom se seje kad prođe opasnost od mrazeva. Međutim, na prozorskoj dasci ili u mini plasteniku seje se krajem ovog meseca i u martu. Seme se pospe tankim slojem zemlje pomešane s peskom i tresetm ili peskom i perlitom, zalije, a zatim prekrije folijom dok ne proklija. Kad se pojave biljčice, skida se folija, a desetak dana kasnije stavljaju se na svetlo mesto, a ako su guste, rasađivanjem se razređuju. Postepeno ih treba navikavati na spoljašnje uslove iznošenjem napolje kada je toplo i sunčano. Krajem aprila sade se na stalno, sunčano mesto.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
