Piše: Andrijana Glišić

Ljuta ili blaga, gotovo neizostavna u vidu salate ili dodatka jelima na srpskim trpezama je paprika, a čuveni po uzgajanju tog povrća svakako su Leskovčani. Dragan Simonović iz sela Razgojna kod Leskovca nadaleko je poznat po kurtovskoj kapiji i domaćoj venčari koje prodaje za pripremu ajvara, a svoje dugogodišnje iskustvo uzgajanja paprike podelio je u razgovoru za “Dobro jutro”.

On preferira uzgoj na otvorenom, ali ističe i prednosti gajenja u plastenicima. Pre svega, i za jedan i drugi vid proizvodnje, ističe, važno je dobro pripremiti zemljište.

Zalivanje pre sadnje

– Najbolje je da je zemljište humusno. To je preduslov – ističe Simonović. – Ako je, na primer, peskovito, to odmah treba obogatiti s više đubriva, stajskog ili NPK, u većim količinama. Treba ga pripremiti što sitnije. U jesen ide oranje, a pošto u toku zime promrzne od mrazeva, u proleće setvospremačem treba proći i kasnije frezom najmanje dva puta, kako bi se što bolje usitnilo. Pre sadnje ga treba pripremiti barem dve nedelje da bi se sleglo i da ne bi bilo rovito.

Sadnju na otvorenom počinje između 10. i 15. maja, jer je početkom juna već kasno. Na polju se mogu uzgajati i domaće sorte, i hibridi, ali se on fokusira na domaću venčaru za sušenje i mlevenje. U njegovoj bašti ima i kurtovske kapije i babure. Pre sadnje zemljište nakvasi vodom, kako bi se paprika bolje primila. Kada se primi, u daljoj proizvodnji, navodi nema problema, jer u zemljištu onda uvek ima vlage koliko god da je vreme sušno.

– Posle sadnje izbegavam zalivanje – naglašava naš sagovornik. – Kada se primi i uspravi, onda to izbegavam neko vreme da bi rasad što više ojačao i što bolje razvio korenov sistem. Počinjem da zalivam krajem juna.

Svakako, pre friziranja ubacuje veštačko đubrivo, kako bi sadni materijal zaštitio od bolesti i štetočina i eliminisao crve koji mogu da izazovu gubitke u rasadu.

Domaće sorte otpornije, hibridi traže više hemije

– Paprici najviše problema pravi trips. U poslednjih nekoliko godina, osim toga, štetu izaziva i krompirov moljac koji buši plod. Međutim, uz zaštitu insekticidima, sve to može da se izbegne i da se umanji šteta. Svakako, domaće sorte nisu toliko podložne, ali su hibridi osetljiviji i traže veću zaštitu. Ako domaću prskam tri do četiri puta, hibride moram minimum deset puta. Oni su posebno osetljivi na plamenjaču, bakteriozu, insekte, grinje, vaši – ističe Dragan Simonović.

A kada počne da zaliva krajem juna, to redovno radi u razmaku od četiri do sedam dana. Prska plodove veštačkom kišom, a ističe da poljoprivrednici koji koriste sistem kap po kap moraju češće to da rade, na dva do četiri dana, kaže Simonović i dodaje:

– Uz veštačku kišu potrebna je i zaštita od plamenjače i pegavosti, jer se list automatski kvasi, a kap po kap ne kvasi list pa je manja opasnost od bolesti.

U plasteniku je sistem proizvodnje gotovo isti, uz male razlike. Zemlja se na isti način priprema, bitno je da se isprska protiv korova, kao i da se izmeša veštačko i stajsko đubrivo sa zemljom koja se usitniti što više.

Ukusnija paprika iz bašte

– Plastenik treba otvarati ujutru i uveče zbog ventilacije, luftirati ga u toku dana i ne sme da bude skroz zatvoren. Zahteva više zalivanja, ali manje prskanja i zaštite, jer je paprika u zatvorenom prostoru zaštićenija od bolesti i štetočina – kaže Simonović.

Dodaje da u plasteničkoj proizvodnji dominiraju hibridi, domaće sorte su ređe:

– Hibridi imaju veći prinos, težinu, plodovi su lepši na oko, ali ne i za jelo. Svaka paprika koja se uzgaja na otvorenom je mnogo ukusnija i bolja za jelo nego ona u plasteniku. Na primer, paprike za ajvar iz plastenika su krupnije, ali imaju mnogo vode, nemaju ukus kao one iz bašte, nisu najbolje ni za ajvar, ni ovako za prženje, ni za jelo.

U njegovoj bašti paprike su spremne za berbu početkom avgusta, dok u plasteniku stižu i ranije, a prednost zatvorene proizvodnje je u tome što se mogu duže uzgajati, pa čak u toku celog oktobra i početkom novembra ukoliko mrazevi nisu jaki