To što su genetski modifikovane svinje nedavno odobrene u SAD-u, ne znači da će ikada biti odobreno na evropskom tlu. Docent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Dejan Beuković naglašava da u našem svinjarstvu ima preče priče od te
Nedavno je objavljena vest da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila ”patent” genetski modifikovanih svinja (GalSafe), koje bi se mogle koristiti za obezbeđivanje organa i tkiva za transplantaciju, ili za proizvodnju mesa bezbednog za ljude s alergijama na meso. To nije prvi put da FDA odobrava genetski modifikovane životinje – 2009. godine odobrila je genetski izmenjene koze, a 2015. godine i piliće koji su se koristili u proizvodnji lekova.
Međutim, odobravanje svinja GalSafe je prvi put da je FDA genetski izmenjenu životinju odobrila i za ljudsku i za medicinsku upotrebu. Svinje se zovu GalSafe jer im nedostaje molekul koji se naziva alfa-gal šećer, koji može izazvati alergijske reakcije. Alfa-gal šećer nalazi se kod mnogih sisara, ali obično ne i kod ljudi. Iako još uvek nije posebno testiran za ljude s AGS-om, FDA je utvrdila da su svinjski proizvodi GalSafe bezbedni za ishranu stanovništva.
U domaćoj akademskoj zajednici smatraju da treba prvo objasniti terminologiju pojmova, genetske modifikacije i metode koja je korišćena u nastanku svinja GalSafe. Mada nije decidirano navedena, to je editovanje (izmena) genoma, koje još uvek nije našlo mesto u naučnoistraživačkim ustanovama u Srbiji.
”Postoji razlika između genetske modifikacije o kojoj se konstantno polemiše i editovanja genoma”, kaže docent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Dejan Beuković.
Genetska modifikacija podrazumeva izmene unutar DNK organizma domaćina ubacivanjem dela sekvence gena neke druge vrste putem vektora. Editovanje genoma podrazumeva izmenu, brisanje ili dodavanje nukleotida u postojećoj sekvenci DNK, a životinje s editovanim genomom daju potomstvo koje zadržava izmenjene osobine roditelja, dok kod GMO to često nije moguće.
Docent Beuković skreće pažnju na to da, ako je nešto sada odobreno u SAD, ne mora da znači da će ikada biti odobreno na evropskom tlu. Ali, dok meso svinje GalSafe ne stigne u tanjire ljudi, docent Beuković naglašava da kod nas ima preče priče od te. To je zabrinjavajuća situacija u svinjarstvu, zbog skupe hrane, jefinih tovljenika, uvoza mesa i prerađevina.
”Pričajmo o tome dok još imamo svinjarsku proizvodnju jer, ako se navedena goruća pitanja sistemski ne urede i ne saniraju na neki način i sva oštrica krize u lancu svinjarske proizvodnje prebaci na proizvođače, imaćemo ”editovanje” u svinjarstvu sa tendencijom brisanja, to jest nestanka”, naglašava Beuković.
Izvor: Dnevnik
