Kada se spomene Glamoč, prva asocijacija mnogima je glamočko gluvo kolo, koje je uvršteno i na Uneskovu listu kulturne baštine. Ipak, glamočki kraj u Bosni i Hercegovini ima još mnogo toga da pruži i da sačuva od zaborava, a glamočki opanak je samo jedna od tih tradicionalnih vrednosti.
Etno domaćinstvo Mije i Ilije Nenadića u glamočkom naselju Ćirići jedna je od poslednjih oaza u kojima se na pravi način čuva folklor, tradicija i stari zanati ovoga kraja. Mijo Nenadić je i najstariji glamočki opančar a njegov sin Ilija na početku razgovora za “Dobro Jutro” govori o njihovom etno domaćinstvu, ili etno raju za zdrav život kako sa ponosom vole da ističu.
– Naše domaćinstvo je kao neki muzej starih stvari i alata, sačuvanih i ljudima dostupnih da ih vide i upoznaju se sa istim. Takođe, imamo deset kreveta u tri kolibe za prenoćište, prostor za druženje, a naravno i za roštiljanje – kaže Ilija.
Ono što je pored turizma i zdravog načina života osnovna karakteristika delatnosti Nenadića jeste i izrada tradicionalnih glamočkih opanaka.
-Što se tiče opanka procedura je sledeća: goveđa koža od koje se radi đon opanka se razapinje i suši petnaestak dana. Onda se prema već postojećem šablonu seče, brije i isečeni uzorak se pokiseli u vodu preko noći da bi omekšao i bio spreman za dalji rad. Uporedo isto tako jareću kožu razapnemo i osušimo, zatim se brije i isečemo kožu da dobijemo krug. Onda se koža seče tako u krug da ta traka bude širine oko četiri milimetara. Kada isečemo koliko nam treba potapamo je u vodu da omekša, a zatim usučemo ili upredemo da dobijemo oputu, kojom se plete gornji deo opanka -opisuje detaljno Ilija nastajanje glamočkog opanka, za čiju je izradu potrebno 20 radnih sati.
Glamočki opanak zaštićen je od strane zavoda za zaštitu geografskog porekla BiH kao i da ima svoje autohtone šare i način pletenja.
-Specifičnost je u tome što se sve radi od sirove kože, znači ne štavi se niti se obavlja bilo koji drugi proces. Zbog toga je opanak tvrd i kao takav u glamočkom kolu daje karakterističan i specifičan zvuk. Možda je upravo to tajna čuvenog glamočkog kola ali naravno nije jedina – otkriva nam ovaj vredni Glamočanin, koji opanke uglavnom izrađuje sam.
-Najčešće sam radim opanke, već sam odavno ušao u rutinu i zaista mi ništa nije teško. Ponekad mi pomaže i moj otac Mijo i to oko brijanja koža, jer to uzima puno vremena – ističe Ilija. Posebno zanimljivo je to što je Ilija znanje preneo na svog oca Miju, a ne otac na njega kako je gotovo pravilo u starim zanatima.
Kada je reč o Glamočkom kolu koje je proslavilo ovaj kraj Bosne, Ilija Nenadić kaže da postoji konkretan razlog zašto je ono jedino “gluvo” kolo na svetu, odnosno igra se bez muzike.
-Po mojim saznanjima Glamočko kolo je nastalo iz potrebe ljudi da se zabave na neki način, a muzike nije bilo jer se narod plašio neprijatelja da ih ne čuje, pa su tako zvuk i ritam dobijali udarcima nogu, đerdanima sa novčićima koji su zveckali i upotpunjavali taj zvuk. Zaista je Glamočko kolo nešto što je jedinstveno – sa ponosom ističe naš sagovornik.
Piše: Srećko Milovanović
