U vinogradima se berba kasnog crvenog grožđa privodi kraju. Vinogradari i vinari se do Svetog Trifuna okreću preradi grožđa i proizvodnji vina.
Da je prerodilo, nije, ali je grožđe, makar ovo poslednje epohe, poput aleksandrovačkog autohtonog prokupca čini se nikad slađe.
„Sadašnja berba grožđa nije kao što je nekada bila, meri se jačina i gotovo, sada se meri i PH vrednost, kiseline i količina šećera u grožđu. Prezadovoljni smo, godina je bila teška. Kasno je krenula godina, pa onda je bio kišni period, kasno cvetanje, međutim leto je bilo izrazito toplo – grožđe je izvanredno“, rekao je Dragomir Rajković, iskusni vinogradar i vinar iz Gornjeg Zleginja kod Aleksandrovca.
Poslednju je brao kaberne sovinjon, sortu koja je četvrte epohe zrenja, a najkasnije su je brali 26. oktobra pre četiri godine, ali su i sada zadovoljni.
Na pitanje imaju li zaliha vina, kaže da se belo i roze prodaju godinu za godinom, ali da mora biti zaliha crvenog vino. A kako je pandemija uticala na plasman vina?
„Do juna, jula meseca stala je bila prodaja vina, sada je malo krenulo. Šta će da bude do kraja ne znam. Nismo samo mi pogođeni, vinarstvo u čitavom svetu je pogođeno pandemijom“, naglašava Rajković.
Bilo je mnogo izazova za vinogradare ove godine. Kišni periodi sa nepogodama u maju, suše u avgustu sa veoma visokim temperaturama koje su pogubne za grožđe. Nestabilna jesen. Tako da se do samog kraja berbe nije moglo prognozirati kakav će kvalitet zrna biti.
„Jesmo mi mala zemlja u teritorijalnom pogledu, ali i u vinogradarskom naravno, ali smo zemlja koja koju karakteriše diverzifikacija, znači različitost od zemljišta preko ekoloških uslova, agroekoloških uslova, klimatskih uslova. Tako da i ove godine, kao i prethodnih godina za deo vinara ova berba je dobra berba, za drugi deo, za jedan manji deo vinara, je berba katastrofalna“, kaže dr Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.
Ističe da se to posebno odnosi na bele sorte koje su osetljive na sunce i na visoke temperature, jer aromatične bele sorte ne mogu da razviju taj stepen aromatike koji se od njih očekuje.
„Na čokotu su ostale crvene sorte, to su sorte koje imaju relativno jaku pokožicu i mogu da izdrže tu kišu, znači nema bojazni da će doći do pojave bolesti botritisa, da kvalitetno sazri i da mi u ovoj godini dobijemo na primer fenomenalne kabernee, fenomenalne prokupce i jako dobra ta crvena vina. U suštini jedna berba koja je raznolika, ne možemo reći da je to jedna berba za pamćenje, ali nije loša“, zaključuje Malićanin.
Za tačnu ocenu kvaliteta vina ovogodišnje berbe crvenih sorti u Aleksandrovačkom kraju sačekaćemo najmanje šest meseci.
Izvor: RTS
Foto: Dobro jutro
